Прочитај ми чланакХрватица Гала Свилан написала је колумну у којој је на занимљив начин приказала свој живот у Београду и одлуку да овде проведе своје студентске дане.
Каже да је из Хрватске дошла у Србију да студира из изната, а након живота у Београду закључила је да су Хрвати, ипак, највећи Срби. Ћерка телевизијског водитеља Синише Свилана је у колумни за „100 посто.хр“ написала:
– Да студирам у Београду, уместо у некој другој „хоцх“ европској престоници, одлучила сам из разлога из којег радим све у животу: из ината. Ината према познаницима, пролазницима, друштвеним критичарима и душебрижницима. Занимало ме што се налази преко Дунава, те имагинарне границе која наводно одваја цивилизацију од хаоса. Колико истине има у стереотипима и друштвеним табуима.
https://www.instagram.com/p/BszV1HpHm0G/?utm_source=ig_web_copy_link
– Закључак мог „експеримента“ заправо је био да сам више научила о свом народу, него оном преко плота. У Србији нисам имала никаквих негативних искустава, сем сазнања да смо ми заправо један суштински недуховит народ.
Имала је и много занимљивих закључака о грађанима своје земље. А све захваљујући музичком укусу:
– У Загребу постоје само две врсте људи, они који „Еxтра ФМ“ у ауту слушају с отвореним прозорима и пи**е које „Еxтра ФМ“ слушају са затвореним прозорима. За то време на сплавовима трешти Дино Дворник, из кафана Нина Бадрић, а ресторана Џибони. Јер најгори од свих је културни елитизам.
https://www.instagram.com/p/BwCMMWgn53E/?utm_source=ig_web_copy_link
Сетила се Гала и питања које су јој често постављали када се вратила из Србије:
– А док си студирала у Београду је ли свуда трештала фолк музика? И мој вечни одговор: Нису. Трештао је Тома Здравковић. Ипак смо ми Хрвати највећи Срби. Гала открива и разлоге због чега се у Хрватској скрива да се слуша популарна музика из Србије.
– Како је у Србији турбофолк био синоним за турска освајања, тако је у Хрватској ребрендиран и носи симболику српског освајања.
– Фолк је постао битан фактор у самоодређивању. Ако желимо да дефинишемо себе као индивидуу или народ, потребан нам је онај други. Народњаци су тако постали главни адут при националном дистанцирању. Постоје само два могућа исхода друштвеног става: или прихваташ традиционално (наше) или си одбачен. Све оно што није хрватско, страно је, непожељно, непријатељско. Четири су дозвољена музичка израза која се препознају као хрватски и аутохтони: шлагери, поп-рок, далматинска песма специфична по клапама и славонска тамбурица. Ако не препознајемо неке од ових елемената у музичком изражавању, музика постаје назадна и вулгарна.
Па и поред овога хрватски спортисти неретко знају да успехе прославе уз хитове наше народне музике, а хрватски навијачи да заиграју Ужичко коло. Додала је нешто и што ће допасти љубитељима тренутно најпопуларније музике у нашој земљи.
– Да су Џастин Бибер и Шон Пол којим случајем рођени на Балкану, данас би их звали Милан Станковић и Раста.
Потом је цитирала и Рамба Амадеуса:
– Поп је такође турбо-фолк. Поп је формиран по укусу спонзора и његова функција сама по себи је слава и новац, он нема садржај.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
