Прочитај ми чланакНајављени радови на изградњи београдског метроа који ће почети 22. новембра могли би да угрозе највеће водоизвориште Београда и то много више него најављени радови на изградњи стамбеног комплекса на Макишком пољу који ће имати око 4,5 милиона квадрата.
Министар финансија Синиша Мали најавио је приликом потписивања уговора о изградњи прве линије метроа да ће радови почети 22. новембра и тиме већ „закопао“ први ашов у највеће београдске водоизвориште. Поједини стручњаци су већ раније упозоравали да се радовима на Макишу прави неповратна штета.
У међувремену, одборници већају. Седница Скупштине Града Београда заказана је за данас, а најважнија тачка дневног реда биће Предлог плана генералне регулације шинских система у Београду са елементима детаљне разраде за прву фазу прве линије метро система.
Предраг Симоновић са Биолошког факултета оценио је за Нова.рс да подземни радови на Макишком пољу могу више да угрозе водоизворишта тамо него најављена изградња јефтиних станова. И једне и друге радове оцењује као „бесмислене“.
Он упозорава да код подземних радова мора да се озбиљно води рачуна да се не допре до слојева који носе воду и слојева који бране да површинска продре и угрози подземне воде.
„Нема начина да се унапред предвиди тачно какав ће бити утицај изградње метроа, али је страшно да неко преузима такав ризик да радовима који укључују не само механичка него и разна хемијска средства која се користе у радне сврхе – минереална уља или друге супстанце које могу да продру кроз те слојеве и дођу до водоносних слојева који у ствари у себи садрже воду која се прерађује у воду за пиће“, наводи Симоновић за Нова.рс.
Он истиче да није безбедно преузимати такав ризик јер се прави неповратна штета или она чија санација може да траје деценијама и читав век.
Говорећи о алтернативама уколико београдски метро угрози снабдевање пијаћом водом, Симоновић каже да су поједина градска водоизворишта слаба и лошег квалитета, те да је најизгледнија опција да ће грађани морати да купују флаширaну воду.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 7, 2021
„Имамо истражне радове на Великом ратном острву, где су капацитети јако мали. Мислим да је трећа, највећа и најизгледнија опција продавница, односно флаширана вода. То ће бити најскупље што ће становници Београда добити“, рекао је Симоновић и додао:
„Човек дневно треба да попије по правилу негде око литар и по воде, па до два и више. Израчунајте колико имате домаћинстава у Београду и људи и помножите да би онда видели колика ће то бити потрошња флаширане воде.“
Подсећа да водоизвориште Макиш покрива негде око половине Београда, док се остатак добија од рени бунара из приобаља Саве, на Новом Београду и низводно од Макиша.
Ти бунари су прилично великог капацитета и хватају добар део воде, каже он.
„Сами процените на шта све то личи са тим метроом који уопште није морао тако да иде и који служи мало чему, односно зна се коме би требало да служи – онима који станују у Београду на води…Знате које су опције постојале и то није једно идејно решење метроа, него постоји неколико тих идејних решења од којих је ово последње најбесмисленије“, навео је Симоновић.
То раде због себе и деце становника Београда на води, а не грађана, поручује наш саговорник.
Апсурдно је угрожавати највеће водоизвориште, упозорио је Симоновић за Нова.рс и додао да ископавања могу да угрозе и квалитет и количину пијаће воде.
О угрожености овог водоизворишта Нова.рс већ је раније писала када је најављена изградња јефтиних станова на Макишком пољу.
Архитекта Драгољуб Бакић раније је оценио да ће изградњом на Макишу бити загађене подземне воде и водоизвориште и истакао да таква инвестиција треба да се забрани.
„Ако им се дозволи да направе 4,5 милиона квадрата и линију метроа, онда Београђани слободно могу да рачунају на то да ће сакупљати кишницу и пити воду из олука. Макишко поље мора да остане извориште пијаће воде и ми имамо ту срећу да на нашим славинама имамо скоро изворску воду“, упозорио је Бакић.
Београдски водовод годишње произведе више од 200 милиона кубних метара воде у пет производних погона: Макишу, Белим водама, Бановом брду, Бежанији и Винчи.
На постројењима се прерађује површинска сирова вода из тока реке Саве и подземна вода из њеног приобаља. Најмање постројење Винча прерађује површинску сирову воду из Дунава.
Београдски водовод снабдева око два милиона Београђана, целокупну привреду и комуналне системе града. Поред пет производних погона, водоводни систем, између осталог, чине и 149 бунара, 34 резервоара, 35 црпних станица и 4.016 километара дистрибутивне мреже.
Према проценама Уједињених нација, због климатских промена, све већег загађења вода и раста популације до 2025. године половина светског становништва ће се суочити са недостатком воде.
Сваке године умре скоро 800.000 људи од болести изазваних неисправном водом за пиће и сваки десети становник наше планете нема приступ безбедној води за пиће.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 6, 2021
