Прочитај ми чланакАна Брнабић коначно је схватила да је отишла предалеко. Након хапшења новинарке Ане Лалић, премијерка је повукла декрет од 28. марта, у којем је наведено да ће они који немају овлашћења, а који пишу о ЦОВИД-19, бити кажњени. Одобрење се стога морало централно спровести преко кризног тима на челу са Брнабићком, пише аустријски ДерСтандард.
Премијерка је у четвртак гостујући на РТС признала да је „погрешила“ са декретом.
Према писању овог аустријског медија, независна новинарска друштва моментално су реаговала, критикујући нове регулације. Они тврде да је оваква врста централизоване информационе политике једнака цензури. У Србји је у среду ухапшен и човек за кога се тврди да је послао СМС у којем је написао да ће бити уведен 24-часовни полицијски час.
Придржавајте се Устава
Уредба сада поново треба да се мења. „Моја је кривица што смо је унели и глупост што је пре тога нисмо објаснили“, рекла је Брнабић.
Регионалне платформе за медијску слободу, као што је „Сецуритy оф Јоурналистс“ и друге медијске организације, осудиле су владине акције и затражиле су да се Устав поштује, као и да се ванредно стање не користи за ограничавање слободе медија.
Критика ванредног стања
Србија је прогласила ванредно стање 15. марта посредством председник Вучића, иако многе друге европске земље то нису урадиле на такав начин. Организација за људска права попут Иницијавите А11, критиковала је уведено стање сматрајући да је оно потпуно непотребно, јер су парламентарни процеси у другим земљама још увек могући током кризе ЦОВИД-19. Поред тога, претња кажњавањем оних који не поштују прописе о пандемији изузетно је велика, а због ванредног стања грађани се чак и процесуирају.
Овакве казне су се догодиле прошле недеље, када су три грађана кривично осуђена због непоштовања „самоизолације““ и здравствених прописа. Једна особа је осуђена на три године затвора, а друге две на две до две и по године затвора. Ове пресуде догодиле су се путем Скајпа. Стручњаци критикују да оваква пракса драстично крши право оптуженог на поштено суђење.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 3, 2020
Полицијски час од 20 часоваЉуди који се врате из Италије, Швајцарске, Ирана, Шпаније, Немачке, Аустрије, Француске, Словеније или Грчке морају бити 28 дана у кућној изолацији. Као и друге источноевропске земље, Србија има исти проблем – велики број радника се враћа из европских земаља које имају велику стопу заражености.
Полицијски час је драстичан – никоме није дозвољено да буде на улици од 20 часова до пет ујутру. Људима који живе у градовима и који имају више од 65 година, као и људима који живе на селима и имају више од 70 година, није дозвољено да напуштају своје домове. Ова уредба је критикована од стране експерата за људска права као дискриминаторна за стара лица. Више од 150 грађана је ухапшено у првим сатима полицијског часа.
Криминализација
Један од највећих проблема у Србији је тај што се мали број људи тестира, чак и у поређењу са сиромашним земљама, због чега се не може заиста проценити колико је људи заправо инфицирано. До сада је тестирано 5.756 људи, од којих је 1.476 заражено, а преминуло је 39 особа, укључујући и државног секретара, Бранислава Блажића.
Збрка око СМС поруке
Корисници Телекома Србије, такође су у уторак добили збуњујућу поруку. У њој је писало: „Ситуација је драматична. Приближавамо се италијанском и шпанском сценарију. Молим вас, останите код куће“. Уз то, многе грађане, који имају симптоме вируса, узнемирило је то што се саветује да иду у домове здравља и да не контактирају лекаре телефоном. Раније, грађани су телефоном добијали упуте да ли да иду у болницу или не.
У Србији, као и у многим балканским државама постоји огроман број теорија завера и лажних вести. То има везе са чињеницом да се у региону више верује у њих, него у институције, у поређењу са централном Европом.
Крај парламентаризма
Иницијативе за грађанска права, такође критикују и чињеницу да у земљама југоисточне Европе постоји јако мало простора за демократску расправу током кризе ЦОВИД-19. До сада, опозиција у Србији није тражила посебно заседање парламентра. Иако парламент није званично затворен, као у Мађарској, он у Србији већ годинама не функционише, поготово сада, током ове кризе.
Медији су у великој мери под контролом владајуће странке. Моћ се све више налази у рукама Александра Вучића – који је и даље лидер Српске напредне странке, иако члан 115. Устава каже да председник не би требало да обавља ниједну другу јавну функцију или професионалну обавезу, пишу Аустријанци.
