Прочитај ми чланакУ свом извештају о Резолуцији о Сребреници, предлозима за ону о Јасеновцу и црногорским превирањима око свега тога, РСЕ, онако узгред, констатује да је у Јасеновцу, према званичним подацима, страдало скоро 48.000 Срба, па се поставља питање чији су ово званични подаци и ко их је овако зацементирао
Јасеновац је логор у Хрватској у којем је током Другог светског рата, према званичним подацима, страдало скоро 48.000 Срба, 16.000 Рома и више од 13.000 Јевреја, извештава Радио слободна Европа у тексту под насловом „Хоће ли Црна Гора гласати за Резолуцију о Сребреници уколико не прођу њени амандмани“.
На чије се званичне податке позивају и о каквим се подацима ради, у овој краткој реченици није наведено иако је и једно и друго важна информација за читаоце. И иако би у овој реченици, из пијетета према жртвама, не само српским са којима се увелико тргује и прекраја, већ и ромским и јеврејским, морало макар да стоји „најмање“.
Јер ради се о најмањем, и то најмањем могућем броју жртава, док је стваран број много већи – и то су званични подаци.
Дакле, 48.000 Срба страдалих у Јасеновцу податак је који износи хрватска Јавна установа спомен подручје Јасеновац на свом сајту. Ради се о поименичном попису жртава где су наведени биографски подаци сваке жртве, а они су извучени из „досад најобимнијег пописа жртава Другог светског рата на подручју бивше Југославије, Поименичног пописа жртава Другог светског рата у Југославији (597.323 жртве)… који је 1964. сачинио Савезни завод за статистику СФРЈ“.
На овај документ, као један од извора, позива се и српски Музеј жртава геноцида који, како је то медијима говорио његов директор Дејан Ристић, има поименични попис око 90.000 жртава Јасеновца. Уз ограду, да се на овом списку још увек ради и да је стваран број жртава много већи.
За попис жртава о којем је реч Савезна пописна комисија, која је била и задужена за његову израду тих шездесетих година прошлог века, оценила је да је „непотпун јер је њиме обухваћено само 56-59 одсто од процењеног броја страдалих“. Савезно извршно веће потом је ставило забрану на његово коришћење јер попис нема потребан ниво квалитета.
За разлику од „званичних бројки“ страдалих Јевреја и Рома на које се позива РСЕ, Савезна пописна комисија је у свом извештају о попису из 1964. закључила да има „око 40.000 Рома и Јевреја за које није имао ко да да податке“. Несумњиво је број Срба за које није имао ко да да податке још већи.
То је, дакле, главни извор на који се, као на Свето писмо, позивају они који износе „званичне податке“ о скоро 48.000 страдалих Срба у Јасеновцу.
Посебан бесмисао је представљање поименичног списка жртава као укупног, па чак и коначно утврђеног броја страдалих, као у случају извештаја РСЕ.
Није згорег још једном поновити, а то и ЈУСП Јасеновац наводи на свом сајту, да се ради о жртвама које знамо именом и презименом, годином и местом рођења и местом страдања. Па чак и хрватска музејска установа на свом сајту пише да попис није коначан нити потпун.
Шта је остало од јасеновачких архива, оригиналних докумената, пошто они који врше ревизије процењеног броја страдалих јако воле да се позивају на документе? Осим непотпуног пописа чије је коришћење било забрањено, имамо и констатацију непосредно по завршетку Другог светског рата да је готово целокупна логорска архива уништена.
То је констатовала Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.
„Усташе су у свом паничном бегу из Јасеновца крајем априла 1945. спалили или уништили сав материјал, који би могао пружити статистичке податке, да се утврди колико је заточеника страдало у Јасеновцу. Тако су уништени сви регистри, именици, картотеке, књиге о економији, као и сви службени акти, који би нам, иако су се – према исказу сведока – водили нетачно, неуредно и несистематски, ипак могли пружити извесне податке“, наводи се у извештају комисије.
Она констатује да не може да се утврди колико је заточеника страдало у Јасеновцу, али износи процену да је то између 500.000-600.000.
Али, више од четрдесет година касније, долази до ревизије овог броја и то на основу података од којих су се оградили као од непотпуних чак и њихови аутори.
Што се тиче саме методологије, Јасеновац је можда и једини концентрациони логор из времена Другог светског рата за који се данас број жртава које знамо именом и презименом наводи као званични број жртава.
Или барем то није тако када су у питању Аушвиц или Маутхаузен, на пример. Због чега је то тако објашњава се на сајту Меморијала и музеја „Аушвиц-Биркенау“ на којем се наводи да музеј данас поседује свега 10 одсто оригиналне логорске документације, док су највећи део тога спалили сами нацисти, као што су ту учиниле и усташе у Јасеновцу, и једни и други свесни размера свог злочина.
Аушвиц има 650.000 појединачних извештаја о логорашима, наводи се на њиховом сајту, док је процењени број жртава, како наводе, 1,3 милиона.
Маутхаузен, који такође деценијама уназад ради на састављању поименичног списка жртава, има у својој бази имена 90.000 преминулих логораша, док је кроз логор прошло више од 190.000 њих, како се наводи на званичном сајту меморијалног комплекса.
Тешко је поверовати да је више од 50 одсто логораша преживело овај логор који је у свом саставу имао гасне коморе, каменоломе, лабораторије за експерименте „ин виво“.
Коначно, ту је још једна, вероватно и најстрашнија ствари кад је у питању поименични списак који води ЈУСП Јасеновац.
Према њиховим званичним подацима, у Јасеновцу је убијено 21.738 мушкараца српске националности, 13.206 српских жена и 12.683 српске деце старости до 14 година.
Како то да Радију слободна Европа није запало за око да је свака четврта жртва логора Јасеновац, по званичним подацима на које се позивају, било дете? У Аушвицу, на пример, како се наводи на званичном сајту меморијалног музеја, од 1,3 милиона жртава, 232.000, према проценама, била су деца, али до 18 година старости.
Јасеновац је, дакле, према подацима на које се позива РСЕ, био најстрашнији дечији логор. Па опет, упркос и тим подацима које наводи хрватска институција, а који су миљама далеко од оне процене Земаљске комисије непосредно после рата, врх хрватске Католичке цркве то оштро негира.
На сајту ЈУСП Јасеновац посебан одељак посвећен је деци у логорима НДХ, међу којима се наводе логори Сисак и Јастребарско, између осталих.
Протествујући 2022. године што је Српска православна црква у календар светих уврстила децу мученике јастребарске и сисачке загребачки надбискупи у званичном обраћању СПЦ пишу да су Јастребарско и Сисак били „прихватилишта“ за децу и позивају православне архијереје да одбаце „сваки покушај преузимања и продужавања неистина промовисаних у комунизму“.
