Прочитај ми чланак
О опасностима коју доноси ГМО, али и повампиреном мађарском фашизму, редакција „Србин инфо“ је разговарала са Александром Вељићем, председником The Holocaust Memorial Society и борцем против ГМО-а.
Министар пољопривреде Драган Гламочић тврди да нема доказа о штетности ГМО хране?
– Само дан пре ове Гламочићеве изјаве, у сали СО Стари град у центру Београда, доктор Џон Феган и докторка квантне физике Вандана Шива, светски познати активисти против ГМО-а, изрекли су на научној конференцији све доказе о штетности ГМО „хране“, баш као и наши уважени стручњаци Миладин Шеварлић и Миша Димитријевић. Доктор Феган је тада признао да је некада био један од тих „лудих научника“ у лабораторији који експериментишу генима, пре него што је схватио какво се зло надвија над човечанством.
Др Вандана Шива је изнела историјат своје борбе против Монсанта, који производи „генетички модификовано“ семе и подвукла да је циљ те зликовачне корпорације да уграби патент над целим живим светом. Да се министар пољопривреде удостојио да дође на конференцију, чуо би релевантне научне аргументе. Уместо тога, сутрадан је изговорио безочну лаж пред грађанима Србије. Запрепашћен сам имајући у виду да је некада био велики противник ГМО – наглашава Александар Вељић.
Ко стоји из промоције ГМО у Србији? Да ли мултинационалне корпорације попут Монсанта имају своје људе у Србији?
– Монсантно је врх леденог брега. Недавно је та „фирма“ расписала конкурс за особу за маркетинг у Новом Саду. Наравно да такве компаније имају своје људе у Србији, ако такве уопште можемо назвати људима и Србима. Јер, како назвати оне који раде против здравља, природе и опстанка свог народа? То нису људи. Ако будемо бојкотовали све што они производе да нас затрују и ако се повежемо директно са произвођачима здраве, природне, сељачке, органске хране, временом ћемо их отерати са нашег тржишта и простора. Међутим, докле год у Београду и Новом Саду „МекДоналдси“ буди препуни посетилаца и нашег новца, можемо само да очекујемо даље урушавање здравља народа.
Били сте један од организатора протеста у Новом Саду поводом подизања споменика Миклошу Хортију у Будимпешти. Да ли смо сведоци неке врсте рехабилитације фашизма у Мађарској?
– На ту рехабилитацију упозорио сам још 2009. године у једној књизи. Годинама тече тиха рехабилитација првог европског србомрсца и антисемите у 20. веку, Миклоша Хортија. Пре коју годину је рехабилитован шеф тадашњег мађарског генералштаба, Ференц Сомбатхељи. Овог часа пред Вишим судом у Новом Саду водимо борбу да се не рехабилитује доказани хортијевац и злочинац Тибор Киш из Врбаса. Прича о „Тријанону“ је тихо избачена из мађарског школског програма. На споменику мађарским жртвама партизана у Чуругу 1944. налази се фигура дечака, иако не постоји ниједан доказ да је у том месту страдало једно мађарско дете. И тако могу да Вам наводим примере у недоглед.
За троипогодишње власти у Бачкој (април 1941-октобар 1944), хортијевски терор однео је 100.000 људских живота и засекао дубоко у корен српског и јеврејског народа, те истребио стотине антинациста сваког порекла. Најстрашнији, најмонструознији по свему ратни злочин, један од најужаснијих геноцида у историји света је зверска хортијевска јануарска Рација 1942. у Шајкашкој, Новом Саду и Бечеју.
Према подацима Музеја Града Новог Сада из 1984. године, у том геноциду је истребљено око 25.000 жртава. Злочинцу таквог ранга подигнут је споменик у Будимпешти 3. новембра. Шта је следеће? Можда стварање велике етнички чисте Мађарске, давнашњи циљ Ференца Ракоција, Лајоша Кошута, Миклоша Хортија и данашњи сан „64 жупаније“?
Протест у Новом Саду организовало је Друштво за очување сећања на Холокауст 8. новембра, дивни људи и грађани: Данко Паскаљевић, Александар Габона, Ержебет Марјанов, Томислав Ловрековић, Игор Поповић, Небојша Лешевић, Марина Самсонов, Јовица Шовић, Немања Новаковић, Стефан Мијовић, Далибор Јеж, Биљана Страјнић, Младен Булут, Слободан Јовановић, Синиша Костић, Слободан Ковачевић… Изашли смо наше савести ради, одсвирали композицију Беле Бартока, прочитали поему „Дунав“, поставили информативне плакате на Милетићев споменик и ушли у историју.
Био је то наш начин да се солидаришемо са демонстрантима у Будимпешти који су извиждали тај споменик и било их је више од неонациста који су открили тај гнусни споменик. С друге стране, након што је усвојена Декларација којом је Народна скупштина осудила страдање мађарског цивилног становништва од државних органа титоистичке Југославије 1944. и 1945. године, наше Друштво је много пре тог протеста поднело захтев председнику Народне скупштине, који је био предлагач те Декларације, да се усвоји истоветан текст, у истом духу, али Декларација о осуди страдања немађарског цивилног становништва од стране државних органа Хортијеве Мађарске.
Нисмо инсистирали да се таква Деклација донесе по хитном поступку, као ова, јер Хортијеве жртве чекају на правду и истину 72 године, па месец мање или више не чини ту правду ништа бржом. До данас нисмо добили никакав одговор, па ћемо да упутимо предлог те Декларације градској скупштини Новог Сада. Не буде ли ни одатле одговора, као грађани усвојићемо грађанску Декларацију против злочина Миклоша Хортија и тако спрати са себе љагу и срамоту пред сенима Хортијевих Жртава, то проклетство заборава које нас гони већ седам дугих деценија – закључује Вељић.
(Србин.инфо – Теша Тешановић, Алексеј Димитријевић)
