Прочитај ми чланакИ лекари у Приштини упозоравају да се број оболелих од малигних болести повећава из године у годину. Иако приштински КБЦ има најсавременију опрему, лече се и у централној Србији
Упркос томе што се у косовској јавности ретко говорило о последицама бомбардовања, евидентно повећан број оболелих утицао је на оглашавање не само удружења оболелих од канцера, већ и лекара онколошког одељења Клиничког центра у Приштини. Они истичу да је последњих неколико година број оболелих од малигних болести на КиМ удвостручен.
Прве званичне податке о томе је пре две године саопштио др Екрем Хисени са одељења онокологије Универзитетско-клиничког центра, и то у изјави датој иностраним агенцијама. Тада је као податак навео да је у 2015. години на тој клиници регистровано 808, а већ наредне године 1.238 оболелих од карцинома.
– Међу оболелима на Косову најраспрострањенији су карциноми дојке, плућа и дебелог црева – наводе у приштинској клиници, где, како сазнајемо, имају све неопходне апарате за регистровање и лечење ових опаких болести.
Ипак, иако приштинска клиника има најсавременију опрему из иностранства, српски лекари с Космета, упознати са ситуацијом у тамошњем здравственом систему, кажу да Албанци и даље радије одлазе на лечење код српских лекара у болнице у централној Србији.
– Постоје чак организовани одласци на прегледе, али и касније, због лечења, у приватне клинике у Београду и Нишу – говори нам докторка из Приштине, која не жели да јој се име открива у јавности, поготову зато што, како истиче, званична политика на Косову неће да истиче проблем с којим се житељи Космета готово две деценије суочавају, али и додаје да албанско становништво схвата последице које су оставиле НАТО бомбе.
– Оно што треба да се разлучи јесте то да не треба званичну политику Приштине поистовећивати с народом, поготово што политичари за насталу ситуацију не желе да окриве менторе једностране независности. Доказ томе је то што пацијенти оболели од опаких болести углавном сами плаћају лекове – истиче др Небојша Србљак из Клиничко-болничког центра у Косовској Митровци, који је са својим удружењем „Милосрдни анђео“ први указао на повећан број оболелих од малигних болести на Космету.
И док истиче да се велики број албанских пацијената који су претходно били на лечењу у ВМА или другим реномираним установама у Београду касније јављао на преглед у његову амбуланту, др Србљак подсећа да је због повећаног броја оболелих од карцинома и других малигнитета још 2008. године тадашњи косовски министар здравства Агим Гаши са Онколошког института склопио уговор с клиникама у Македонији и Турској за лечење пацијената, које је плаћала косовска привремена влада.
ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ
Напомињући да су се параметри истраживања броја оболелих од малигнитета односили на период од 1997. до 2000. године у српским срединама на КиМ, др Србљак истиче да су први резултати представљени 2002. и да су били фрапантни.
– На пример, карционом плућа је био у порасту преко 200 одсто у односу на 1997. и 1998, када смо имали индустријска загађења, али је тада ниво болести био миноран у односу на период после 1999. године, када су нам првенствено долазили млади људи, учесници рата – истиче др Србљак.
Он наглашава да је последњих година и све већи број беба које се рађају са деформитетима, али и да ћемо последице осиромашеног уранијума осећати и наредног века.
