Прочитај ми чланакПремијер скита по свету, Додик организује референдум, Бакир кука на сав глас, Хрвати састављају владу, гејеви организују параду, а иза свега тога, када се угаси тв и врати свакодневном животу стиже јесен, иду славе, пече се паприка и стижу све оне ђаконије које су ми обележиле живот и детињство.
Искључиш вести, побегнеш од бесмисла глобалне и локалне политике и кад се осврнеш и погледаш око себе, без обзира колико је понекад све сиво, схватиш да овај живот и није толико лош.
Искористих тако мало слободнг времена и побегох код матораца на село на дан-два, само са жељом да се склоним од градске буке и хаоса. И дочека ме најбоље могуће изненађене – ајвар. Стигла прва тура, црвене се тегле, а утисак као и сваке године – бољи него икада. И истог тренутка широк осмех на лицу.
Јер кад стигне ајвар, знам да ускоро долазе и кисели краставци, туршија, лучена паприка… Биће ускоро и чварака, домаће сланине, сувог меса. Ту је и кисели купус за подварак, сарме и специјалитет у земљаном лонцу. Вода на уста, осмех на лице, крчка се ручак и пече баклава.
И схватим у миру и лаганом ритму сеоског живота, мирису траве и домаће кухиње да када човек на тренутак скрене пажњу са проблема, празног новчаника и бесомучне јурњаве за некаквом срећом, овај живот може да се живи пуног укуса и са којим килограмом вишка.
Зато наздравље и пријатно.
