Прочитај ми чланак

АГЕНДА: Уместо ковид пропусница уводе нам дигитални идентитет и социјалне карте!

0

Идеја о дигиталном идентитету и новчанику за грађане који живе у Европској унији можда датира још од 2020. године, али ограничења из ере пандемије показала су у којој мери владе могу да забране приступ свакодневном животу, ако тако одлуче – и уз стално променљиве критеријуме на које може бити тешко уложити жалбу када нешто крене наопако.

То је застрашујућа перспектива када се узме у обзир колики део нечијег живота наднационална европска влада жели да повеже са новим системом који би требало да се уведе. Оно што посебно забрињава је најава увођења сличних „социјалних карата“ и у Србији, које ће обухватити све могуће податке о неком појединцу.

Док је пандемија Ковид-19 дивљала у свету, прве јавне изјаве о систему дигиталног идентитета широм Европе почеле су да се појављују од истраживачких центара и званичника ЕУ. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је у говору у септембру 2020. да ће „Комисија ускоро предложити сигуран европски е-идентитет.

„Онај у који верујемо и који сваки грађанин може да користи било где у Европи да уради било шта, од плаћања пореза до изнајмљивања бицикла. Технологија у којој можемо сами да контролишемо који подаци и како се подаци користе”, рекла је она.

У исто време, свако ко сугерише да ће једног дана земље чланице ЕУ применити системе „ку-ар“ кодова за приступ свакодневним местима, зависно од броја ињекција које је диктирала влада и који су повезани са већим системом пасоша ЕУ – на основу којег би путовања по блоку бити зависан – био би одбачен као теоретичар завере.

Дакле, тешко да је тешко видети како систем „ку-ар“ кодова који је уведен због владиних здравствених мандата сада има потенцијал да се трансформише у нешто друго – трајније, распрострањеније и вероватно подло.

Већ је свако у Француској ко се пријавио на веб локацију владиних служби да би добио свој „ку-ар“ за вакцинацију, приметио како је тај налог већ повезан са свим врстама података који нису повезани са здравственим системом.

Можете се пријавити помоћу броја пореског рачуна који је обично резервисан за приступ вашим пореским пријавама и проценама, или помоћу апликације за препознавање лица коју је одобрила влада која повезује ваше лице са вашом већ постојећом националном идентификацијом.

Али шта ако постоји квар или грешка? Или вам неко украде личну карту? Већ смо видели током пандемије шта се може десити када владин систем буде преоптерећен журбом за проверу и преузимање ку-ар кодова пре дугог викенда, а они који имају резервисане летове буду приморани да откажу или одложе своје планове јер им недостаје скенирање пропуснице. Кад смо код тога, шта је са јадницима чији паметни телефон једноставно поквари или остане без батерије у тренутку укрцавања или приступа месту?

Замислите сада да се такав систем дигиталне идентификационе картице са ку-ар кодом прошири, као што ЕУ планира да уради, да укључи приступ универзитетским апликацијама, пријављивању у хотеле, изнајмљивању аутомобила, отварању и приступу банковном рачуну, јавним услугама или захтевима за банковне кредите.

Иако многе од њих већ имају дигиталне компоненте, оне су подељене на комаде, децентрализоване и нису повезане са једним ентитетом којим управља влада. Када се узме у обзир да су истраживачи сајбер-безбедности известили да „89% веб-сајтова владе ЕУ“ користи трагаче који имају за циљ „повезивање активности на вебу са идентитетима стварних људи“, није тешко замислити како би се ваш профил активности на мрежи могао користити – поред тога вашим финансијским документима – да одобрите или одбијете ваш захтев за банковни кредит са вашег дигиталног ИД-а.

А шта се дешава када ствари крену по злу на начине које многи од нас још увек не могу ни да замисле? На пример, према извештају који је овог месеца објавила Европска агенција за сајбер безбедност, „безбедни“ дигитални идентификациони документи, чак и они који користе препознавање лица, препуни су осетљивости које укључују фото нападе, видео нападе поновне репродукције корисника, нападе 3Д маском, и „дип фејк“ напади.

Још један извештај који је иста агенција објавила само два дана раније изазива потребу за децентрализацијом таквих личних докумената.

То је прећутно признање да можда владе – које стално кукају о томе да су подложне сајбер нападима и од стране државних и одметнутих актера – нису баш најбоље позициониране да охрабрују грађане да учитавају и поверавају што је више могуће свог живота њима под маском погодности и такозване „безбедности“.

Постоји ли икаква сумња да ћете, када ЕУ одлучи да пређе пуним гасом на контролу над вашим животом, у потпуности зависити од њихове компетенције или недостатка исте? Најнеспособнији у људској историји изгледа желе да нам свима пожеле добродошлицу на путовање у дистопију.

Тотална контрола становништва, ограничавање права, кретања и слобода на кашичицу је нешто на шта смо се навикли у ковид агенди, а владари света не планирају да нам слободу коју смо раније имали више икада врате.