Прочитај ми чланак
Удружење писаца Поета
Радничка 5Д/1, 11030 Београд
011 25 45 872 и 062 25 25 98
Качачке акције између два светска рата (12)
(„Злочини Арбанаса над Србима“, аутор Павле Џелатовић Иванов)
Косовски комитет је основан 1913. године и имаоје неколико метаморфоза. Када је 1925. године обновљенпо налогу Италијана у Бечу на челу са Бедри Пејаном и Ибрахимом Ђаковом. А Хасан је основао и покрет „Светагрупа”. Хасан као и сви арбанашки прваци увек су пристајали да раде све шта треба али су увек унапред тражили сребрњаке и златнике. па ко да више звечећег новца за тога и раде. Руководство Косовског комитета имало је запажену сарадњу са вођама качака и качачким бандама.
Тако је овај Комитет у Албанији сакупљао качаке Арбанасе који су пребегли из Југославије и користио их за своје потребе. Италија која је желела да појача свој утицај на Балкану рачунала је да јој качачке акције и акције Косовског комитета могу корисно послужити за остваривање својих циљева како у самој Албанији, тако и на Балканском полуострву и изласку у Тунис.
Косовски комитет имао је велики утицај на качаке како оних уАлбанији тако и ових на Косову и Метохији. А качаци суимали подршку својих сународника који су их обавештавали о кретању потера а и снабдевали их одећом и храном. Чињеница да граница између Албаније и КСХ још није била одређена стварала је доста неприлика и недаћа.
Такво стање је условљавало чешће преласке границе и масовнију појаву качака посебно у другој половини 1920. године која је имала за циљ пљачкање. Једна од пљачкашких похода качака њих 200 из подримскоги дреничког среза ноћу, између 11. и 12. августа 1920.године, напало село Грабац, које се налази у источком срезу запалили га и опљачкали стоку. У селу Сушици качаци су убили сеоског кмета. Оваквих напада било је унеколико места. Пљачке и убиства од стране качака које су у 1921.години дошле до изражаја у метохијском округу нису јењавалини у 1922. години, нарочито у првој половини када је извршено 58 убистава и 18 покушаја убиства, 13 разбојништава и 71 врло опасне крађе.
После крађе са украденим стварима и стоком бежали су за Албанију. Крајем септембра 1924. године извршено је успешно разбијање качачких банди и ликвидирање њихових вођа у метохијском округу. Прелазак Арбанаса у ислам, њихова културна заосталост и свако одсуство воље за напорни рад за одржавање, брзо их је поставио у један непријатељски став према српском народу. Голи и сиромашан Арбанас ишао јеу најам сваком великану одметнику, да се бије за његов рачун и да пљачка, а ако се после тога враћао кући, он се није латио ралице, него продужавао научени качачки пљачкашки занат. Арбанас је у свом менталитету донео иједну специјалну, легализовану, законом предањадукађинских, анархију.
Правни односи код њих су ималисанкцију у крви, у међусобном убијању. Убијање је посталоне само освета, свесна правна одмазда за учињенунеправду и кривицу, но и један занат, једно средство да сенеко прочује, да се уздигне, да у околини добије прво местои стекне славу. То је постало једна социјална потреба и иодмах затим развила се конкуренција. Као што су појединастолећа код појединих народа давала нарочите пострекена пољу литературе, унетности, науке, политике, тако јеово мрачно доба сву снагу најјачих Арбанаса, онихнемирних типова, усредсређивало на то да што више иумешније побију људи и тиме се истакну, управо дајуизраза оној унутрашњој психичкој полузи, која уопштељуде гони на делање и изванредне учине.
Осим тога, тадукађинска предања, која су Арбанасу образовала правнусвест и силно помогла формирање његова менталитета,дала су му једну пакосну разрешницу да правно види какоје пљачка, крађа, разбојништво, насртај једна не самодопуштена ствар, но и ствар која не убија част, а зна се да горштаци пазе на ову околност, ма да је то противно цивилизованој свести.Без сумње овакво гледање на свет и међусобицаби Арбанасе довела до самоистребљења, да њихов народниинстикт није избацио на површину неке нове појмове итај тако негативни менталитет пакосно упутио да својеударце сипа не на себе колико на друге, стране им елементе.
Тај инстикт нормирао је међу њима крвну освету,рекао је да најгора глава арнаутска вреди колико и главабарјактара фиса, да се она може платити новцем, израдиоплећнију (суд стараца), дрмјет (претејско посредовање) и добро познату нам фамозну бесу. Упитомио је Арбанасе да буду међусобно врло уљудни, врло својега рода часни и да се необично чувају жена и њихова таксирата. Али чудноватои врло интересантно, то је било само за њих, а не ипрема другима. Тај инстикт, да би колико толико ублажио истребљивање, измислио је кулу, у којој се крвник чува,и змислио читав низ тренутака када он не сме бити убијен, озаконио узимање на руку и још много олакшица. Не самото, него је у правну свест Арбанаса угурао схватање да јеон мање личност, а више јединка породице, села, фиса, и дакао такав сваки свој корак саображава, управо потчињава не личном прохтеву или користи, но општем, колективном.
Отуда самоодржање је те појаве високо развило код свакога и отворило очи свакоме да пази шта ради његов браственик и да на њега утиче како његов рад не би донео зло заједници, која је на крају крајева колективно одговорна утврђеном и оштећеном, јер зна да шуме и гудуре могу сачувати као одметнике појединце, но никако читава племена са стоком и нејачи.
За све Арбанасе држава је као непријатељ, овакав појам о држави развио јекод њих схватање да јој је право и часно увек држави правитисметње, да бегунцу од ње увек треба чинити олакшице,те се то на крају искристалисало у једну арбанашкусавршену нејолајност према држави, па ма чија она била има какву теденцију она имала. Отуда један солидарнифронт према њој, отуда ореол према сваком њеном противникуарбанашком, отуда незапамћено, како да серекне, бојкотовање сваке државне власти, несолидност сведоџбе на суду.“ Према томе, качаци су у свим својим радњама опасан антидржавни елемент.[1]
При оваквом психолошком стању није ни малочудно што слика качачких вођа лебди стално пред очимасваког Арбанаса и подстиче да буде качак. А те вође су Бајрам Цури, Исо Бољетини, Азем Бејта, Хасан Приштина и други. Качачке вође чије је основно занимање, пљачке,отмице, уцене и убиства у својим акцијама користе бруталност. Вође себе сматрају великим моћницима и пред народомсе представљају тако као да им нико ништа не може.Тако Азем Бејта хоће да паше сабљу, да јаше хата, да упратњи има барем 50 Арбанаса, да има куле и слуге, даприма госте као какав кнез и ништа да не ради. Он хоће дага зову у Београд, да му дају барем пуковнички чин иапанажу, али да га не питају шта је дотле радио, да се неузимају регрути из Дренице, да се не одрађујје кулук, да сене плаћа порез и да се „Ви не мучите с простим Арнаутимаја ћу им судити.”
Садик Рама, опет хоће плату и да му нико непривири у његов реон. Хоће он сам да пашује. МехмедКоњухи мисли да није у Лабу слабији од Бејте у Дреници.Бећир Реxа мисли да је у Метохији јачи од обојице. Свакасредина, свако село, избацује по једнога са оваквимапетитом.Када ко добије судски или административнипозив, он бежи у качаке, такође када се позове у војску онодлази у качаке, када је нешто незадовољан премаопштини, када му досади да једе свој хлеб и седи код куће.
Махмут Реxеп који је био жандар, а постојала сучетири жандармеријска батаљона у којима су били самоАрбанаси а чији је задатак био да штите имовину и народод качака, а оно се испоставило сасвим друго. Баш овижандармеријски батаљони највише су пљачкали. МалићИљазовић, капетан, иначе командир прве чете другогарбанашког батаљона обавештава надлежне да у овимвеликим пљачкама поред качака учествују и официриАрбанаси из жандармеријских батаљона као што је Аљушага који пљачка и уцењује људе. Махмут Реxеп у свомизвештају пише: „Највеће пљачке и крађе вршили су изчетвртог арбанашког батаљона на челу са ЈонузомРеxом“.
Ево шта пише у једном извештају начелникасреза: „Овде постоје два арнаутска батаљона, којима језадатак чување границе и спречавање упада Арнаута изАлбаније на нашу територију. Таф Казија, мајор и командантједног батаљона сакупио је око себе све саме разбојникеи пљачкаше, а ми га плаћамо да нам са својих 600људи помаже, међутим, он их никада више нема од сто, ито су они који треба кривично да одговарају па су дошликод њега како би избегли казне за своја кривична дела.Чак му они и плаћају да би код њега били у служби, самода избегну одговорност. Тако он прима плату за 600 људиа има их свега сто, а плату оних 500 који не постоје узимаза себе.”[2]
(Наставиће се)
[1] (мр Павле Xелетовић} Иванов, Качаци Косова и Метохије, ПОЛИЦИЈА, БР. 13. И 14. ОД 1 АВГУСТА 1920. ).
[2] (ОПШИРНИЈЕ ВИДЕТИ КЊИГУ МР ПАВЛА XЕЛЕТОВИЋА ИВАНОВА, КАЧАЦИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ).
Косовски комитет је основан 1913. године и имаоје неколико метаморфоза. Када је 1925. године обновљенпо налогу Италијана у Бе у на челу са Бедри Пејаном и Ибрахимом Ђаковом. А Хасан је основао и покрет „Светагрупа”. Хасан као и сви арбанашки прваци увек су пристајали да раде све шта треба али су увек унапред тражили сребрњаке и златнике. па ко да више звечећег новца за тога и раде. Руководство Косовског комитета имало је запажену сарадњу са вођама качака и качачким бандама.
