Прочитај ми чланакПрошла је двадесет једна година од НАТО бомбардовања Добоја и Озрена
ДОБОЈ – Иако је протекла 21 година од бомбардовања НАТО авијације, добојско подручје још „вида ране“, а те последице становници ће осећати још дуго у будућности.
Мете бомбардера Атлантске алијансе од 30. августа до 7. септембра 1995. године били су војни објекти на Усори, складиште муниције на Барама, приградским насељима једва два километра удаљена од центра Добоја. Срушени су до темеља и репетитор Радио Добоја, релејни систем на брду Бецањ изнад Добоја, складиште ВРС у Поточанима, само пар километара удаљено од Добоја. На Озрену је уз људске жртве потпуно разрушен ТВ репетитор „Краљица“.
Поводом годишњице бомбардовања НАТО и жртава приликом напада на репетитор „Краљица“, у среду су породице пет погинулих припадника ВРС у том нападу са поштоваоцима њихових жртава изашли на озренски врх да одају почаст и положе венце.
– Права дефиниција тих догађаја је да се НАТО ваздушном подршком здруженим јединицама Армије БиХ умешао у рат у БиХ, сврставши се на муслиманску страну. Три дана касније кренуо је фронтални напад на Возућу и јужни део Озрена, јединица Другог тузланског и Трећег зеничког корпуса – рекао је обраћајући се присутнима председник БОРС генерал Миломир Савчић.
Командант једне од озренских бригада и одликовани борац ВРС Зоран Благојевић изнео је податак да је том приликом опустошено 30 српских насеља, убијен 451 српски борац и цивил, а више од тог броја их је заробљено или нестало.
Оно што је посебно болно за породице жртава НАТО бомбардовања је што нико од починилаца тог злочина није одговарао.
Иако је пре неколико година Тим УН за очување животне средине током истраживања о присуству осиромашеног уранијума на више локација у БиХ, заобишао подручје Добоја и Озрена, у више наврата након тога глас упозорења дигли су здравствени радници овог региона. Упозоравали су на нагли пораст смртности пацијената и канцерогених обољења у односу на предратни период.
ЖРТВЕ
НА „Краљици“ су погинули Слободан Милотић, Мирко Тривуновић, Драган Савановић, Срето Кајишаревић и Жељко Лукић.
