Кроз прихватни центар у Адашевцима, недалеко од границе са Хрватском, некада је дневно пролазило и неколико хиљада избеглица. Данас их је овде 190.

„Ја сам из Сирије и овде сам око 20-30 дана. Желимо у Немачку. Сада можемо само да чекамо. Неки би хтели да иду у Мађарску, али ми немамо пара да идемо. Ја имам породицу, жену и двоје деце, и ми ћемо да чекамо. Ово је велики проблем“, каже један Сиријац.

А проблем за њих је настао у тренутку када су Хрватска, односно остале земље у ЕУ, решиле да затворе своје границе.

„Тачно, Балканска рута је затворена, немамо више ту гужву, центар полако прелази са транзитног на стационарни начин рада, што значи да ови људи остају овде док се некакво решење не нађе, и ми водимо рачуна о њима, целокупна режија, од хигијене, здравља , исхране, бриге о деци и тако даље што један живот чини“, оцењује Драган Велимировић из Комесаријата за избеглице.

Велика већина избеглица који се налазе у Адашевцима, али и у другим центрима, изразила је намеру да тражи азил у Србији. То их не спречава да покушају да се докопају свог циља.

„Покушавају људи да оду, али Хрвати их ухвате и онда их врате назад, ми их наново прихватимо, тако да вероватно један број њих и прође даље, ми сад стварно немамо увид у све то. Један значајан проценат се врати, један део продужи даље својим путем, тамо где су наумили“, каже Велимировић.

Избеглице имају могућност да се врате у Македонију, односно у Грчку, одакле поново могу да поднесу захтев да иду ка Европској унији.

Међутим, већина њих нема више новца и не желе да иду назад.

У Србији постоји пет сталних прихватних центара и десетак прихватно транзитних центара. У њима се тренутно налази око 1.300 избеглица, који су практично заробљени у нашој земљи.

Заробљени су у смислу да су се у Србији затекли у тренутку када је ЕУ решила да затвори балканску руту и на тај начин им онемогући пролазак даље ка Хрватској.

(Б92)

Ознаке: migranti, избеглице, Србија