Прочитај ми чланак
У намери да затру своје српско порекло, Хрвати су недавно за културно наслеђе Хрватске прогласили и српску ћирилицу.
Проблем је велики број историјских докумената из Дубровника, Далмације и осталих приморских крајева, који су написани на ћирилици, а односе се на народ (Србе и Србе католике) из тих крајева. Како би свом народу објаснили да та ћирилична документа немају никакве везе са Србима, сада су одлучили и да подигну споменик ћириличном писму као културном наслеђу Хрватске
Директор Туристичког бироа Широки Бријег Грго Микулић, песник, књижевник, клесар, етнолог и љубитељ старина исклесао је у камену 12 ћириличних слова и намерава да ислеше јос 15, а сва ће бити осветљена, видљива и читљива путницима који се крећу путем Мостар-Сплит и Мостар-Томиславград-Ливно.
Сплитска „Слободна Далмација“ пише да су Срби „у паници“ због „споменика“ на Широком Бријегу јер сматрају да им Хрвати отимају ћирилицу.
Слова су „никла“ на огради основне школе у Кочерину, висока су 1,4 метра, широка метар и дебела 25 центиметара.
Лист наводи да је то не мало изненађење за просечног читаоца коме се Широки Бријег може везати уз свашта, али врло тешко уз ћирилицу.
– У почетку је било неверице и чуђења, али кад смо објаснили да се ради о старом хрватском писму којим је 1404. године писана и Кочеринска плоча, надгробни споменик Вигња Милошевића, која се чува у црквеном простору цркве у Кочерину као споменик нулте категорије, онда је све село на своје. Ради се о томе да је форсирање ћирилице у време две Југославије као српског писма код народа створило анимозитет према свакој ћирилици, макар је она, уз латиницу и глагољицу, средњовековно хрватско писмо, ‘арвацка ћирилица’, како се спомиње у додатку Пољичког статута из 1665. године. Тако се догодило да смо с прљавом политичком водом избацили и дете, које сада спасавамо – рекао је Грго за „Слободну Далмацију“.
Не без поноса, Грго истиче како су и пре Хрватске академије знаности и уметности (ХАЗУ), која је недавно организовала скуп на тему „Хрватска ћирилична баштина“, Широкобријежани схватили значење тог писма у културној историји Хрвата. До сада је исклесано и постављено 12 слова, а преосталих 15 биће тек постављено.
Пројекат је направило Удружења Штећак, а финансирање је помогла Влада Хрватске, Влада Федерације БиХ и Западнохерцеговачка жупанија.
– Наш је циљ да хрватска ћирилица у УНЕСЦО-у добије статус нематеријалне светске културне баштине – навео је Грго.
(Србин.инфо, Танјуг)
