Pročitaj mi članak
Срби ће напустити север Космета?
У политичком дијалогу који ће Београд и Приштина да започну од јесени главно питање ће да буде регулисање питања статуса севера Косова. Према писању албанске штампе власи у Приштини се надају да ће са неким уступцима уз помоћ међународне заједнице овога пута успети да инсталирају своје институције у северној Митровици. Да ли би спровођење ове идеје довело до масовног исељавања Срба? На питање шта би се дешавало у случају интеграције севера Косова, бивши министар за КиМ Горан Богдановић каже да су људи решили да тамо опстану, али да и власт мора све да учини да до тога ипак не дође, пишу београдски медији.
“Морамо све да учинимо да Приштина не интегрише север Косова. Тамо нису заживела ни приштинска документа ни таблице и очекујем да моји наследници наставе тако, да не дозволе да царина буде на Брњаку и Јарињу, да Срби узимају албанска документа и таблице”, истиче Богдановић.’.
Професор Факултета политичких наука Предраг Симић подсећа да су се Срби одавно изјаснили да неће да прихвате институције Приштине.
Неизвесна судбина Срба на КиМ
“Они који имају паре већ имају станове по Србији и они би се иселили, а они што немају паре би остали и живели као и Срби јужно од Ибра и, вероватно, пришли Самосталној либералној странци. Међутим, ако би остали да живе тамо били би предмет малтретирања Албанаца”, оцењује Симић.
Он верује да би и под тим условима опстала нека врста “костура“ српских институција, али и то не задуго. Оне би, како каже, просто одумирале јер би биле стално у колизији надлежности и интереса. Према његовим речима, инсталирање приштинских институција нанело би велики ударац новим властима у Србији јер би оне тиме практично одустале од онога што су говориле годинама.
“То би сигурно имало доста озбиљних последица. Сигурно не би одмах свих 70.000 Срба дошло у Србију, али ми се чини да би се барем њихова елита иселила и остали би само они људи који немају где. А они би били врло лак плен за приштинске власти”, сматра Симић.
Посланица Јединствене српске листе у косовској скупштини и директорка Дома здравља у Грачаници Рада Трајковић, која ради у систему Министарства здравља Републике Србије, за “Политику” наглашава да уколико се и постигне неки договор држава Србија мора да ради на томе да буде сачувана слобода Срба и да не осете свакодневни живот онако како га осећају Срби јужно од Ибра.
“Уколико дође до пуне интеграције севера у систем Приштине, озбиљна држава би требало да што више људи насели у општинама које се ослањају на централну Србију. Првенствено мислим на општине Лепосавић и Зубин Поток, јер су то општине од стратешког значаја не само за српски живаљ на северу и целом Косову и Метохији већ за државу Србију. Треба имати у виду да се воде деценијске битке око Копаоника, језера Газиводе, Комбината Трепча, које хоће да отму Албанци. Треба да постоје јаке институционалне везе са Србијом, првенствено мислим када је у питању здравство и просвета који су стуб за опстанак српског живља, али и црква треба да да свој допринос”, каже Рада Трајковић.
Председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић сматра да најкасније за пет година ниједног Србина на северу Косова не би било.
“Приштина нема снаге да силом крене на север. То може да учини једино уз подршку међународне заједнице, а првенствено уз подршку Кфора. Сами Албанци не могу да контролишу север. Уколико се и деси нека насилна акција, као што је био покушај 25. јула прошле године, то ће открити право лице Кфора. Али, ја се искрено надам, да се то неће догодити, али и верујем у речи председника Николића који је приликом посете Великој Британији јасно казао да уколико Приштина силом интегрише север да ће то довести до егзодуса Срба, што је по међународној дефиницији геноцид. Верујем у оно што је рекао да ће на силу одговорити силом”, каже Пантић.
Према писању листа “Коха диторе” представници међународне заједнице припремају документ који се тиче политичког дијалога Београда и Приштине, у коме ће бити кораци које две стране треба да учине до краја године како би се нормализовала ситуација.
Ти кораци, како истиче лист, који не предвиђају да Србија призна независност такозване државе Косова су следећи: Косовска шиптарска влада би гарантовала повећање броја посланика за српску заједницу у скупштини косовских Албанаца; амнестија за становнике севера који су починили кривична дела, нису плаћали рачуне за воду, струју и друге порезе; једно место у савету председника такозване државе Косова за националне заједнице било би резервисано за представника Срба са севера.
(Vesti online)
