Pročitaj mi članak
Крчедин::Двеста уметника за три дана
После тродневног стваралачког дружења уметника, око двеста сликара, вајара, глумаца, музичара у Крчедину, на обронцима Фрушке Горе, на 5. Ликовној и песничкој колонији, затварајући манифестацију која је окупила и око две хиљаде посетилаца од 26.до 29. јула у Улици цара Душана 64, у кући породице Јакшић која је домаћин и организатор.
Миодраг Јакшић је обећао да ће бити и шесте и свих наредних манифестација, а потврдио је то и Александар Ковачевић, председник СО Инђија нагласивши значај оваквих културних програма за укупан културни живот не само инђијске општине него и Срема, Војводине и Србије.
На завршној вечери у Крчедину, после Боре Ђорђевића и Маје Волк, титулу „Ја Крчединац“ добио је доајен српског глумишта и професор глуме Иван Бекјарев, али и сликари Франко Алтобели из Рима и Татјана Пљакић из Крушевца, а признање „Њака Крчединска“, поред Театра Лево из Београда припало је и музичару и хуманисти Ивану Плавшићу из Београда и Миодрагу Миши Близанцу из Новог Сада.
Свој програм на завршној вечери у Крчедину Иван Бекјарев је почео одломком Шекспировог „Брута“, а забавио публику сентенцама Душка Радовића, анегдотама о женама и мушкарцима да би све, уз урнебесни смех и аплауз завршио текстом Бране Цветковића о срцу. „Песнички самит“ представио је публици поред домаћина, Миодрага и Предрага Јакшића и поезију Барбаре Брачун из Загреба, Наташе Швикарт и Бреде Славинец из Марибора, Мирјане Ђапо из Брчког, Љиљане Црнић из Београда, Тање Милојевић из Крушевца, Јелене Стојсављевић и Сање Петровић из Новог Сада, Славице Нићифоровић из Лединаца, Оливере Котрљановић и Предрага Бањеглава из Нових Карловаца и Мире Живковић из Крчедина, а публика је уживала и у афоризмима Владимира Драмићанина из Београда, изложби керамике Милице Јакшић из Старе Пазове и фотографија Невене Поповић из Крчедина.
Учесницима 5.Ликовне и песничке колоније у Крчедину уручене су захвалнице, а 32 сликара из Србије, али и Русије, Бугарске, Мађарске, Румуније оставило је изванредна платна са делићем свог завичаја, иако су многи добили надахнуће и у сусрету са сремском равницом и обронцима Фрушке Горе, крчединским виноградима и Дунавом. Општини Инђија, као генералном покровитељу, организатори колоније су поклонили слику, а док је Иван Плавшић уз свој мини концерт све госте и публику даровао ЦД-ом „Бела кошуља“, Миша Близанац је, уз изванредан избор песама из српске старине и песама о Војводини, подстакао и уметнике и публику да заједно запевају познату нумеру из филма и серије „Салаш у малом риту“.
Захваљујући се домаћинима на изванредној организацији ове културне манифестације, велики број уметника, а нарочито из иностранства, како су то нагласили сликари из Русије Станислава Разумовска и Јевгениј Гусељников, из Бугарске Мариана Георгиева, спремни су да дођу у Србију и Крчедин увек, на сваки позив, јер су се ту осећали као своји са својима.
Нови Сад: НОПС незадовољан обједињеном наплатом
У новосадском комуналном предузећу "Информатика" наставиће са праксом, да се на рачунима за комуналне услуге налази и могућност плаћања осигурања, упркос тврдњама Националне организације потрошача Србије (НОПС) да се на овај начин крши неколико закона. Представници потрошача кажу да ће се за помоћ обратити и новом премијеру.
…
Рачун за комуналне услуге на којем је исказан и износ за осигурање стана или породично осигурање за представнике Националне организације потрошача Србије више је него споран.
Како су нам рекли у организацији потрошача, на овај начин крши се неколико закона међу којима су Закон о осигурању, Закон о облигационим односима и Закон о потрошачима.
"Потрошачи немају могућност да плате само осигурање, јер рецимо уколико нису у могућности да плате основни рачун, мора им се дати могућност да плате само осигурање, јер су уговори са осигурањем једно, а за комуналне услуге сасвим нешто друго. Такав начин је недопустив о ми ћемо апеловати", каже Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије.
На другој страни, у новосадском комуналном предузећу "Информатика", кажу да потрошачи могу одвојено да плаћају осигурање од осталих комуналних трошкова и они од досадашње праксе неће одустајати.
"ЈКП Информатика не крши ни један закон и ми нити осигуравамо нити продајемо осигурање, а сарадњу са осигуравајућим кућама реализујемо уговорима о пословној сарадњи у складу са нашим актима", каже Гордана Галешев из "Информатике".
Према најавама Алфировића, следећи корак НОПС-а је обраћање надлежним институцијама, министарству финансија а вероватно и писмо премијеру, пошто је он најавио неке кораке када је у питању пословање финансијских институција.
Представници осигуравајућих кућа, чије се понуде налазе на рачунима за комуналне услуге, рекли су да ће током следеће недеље имати више информација о читавом случају.
Нови Сад: На Најлон пијаци продаја и петком
Иако је традиционално недеља дан за обилазак Најлон пијаце, пре четири године делатност се проширила и на суботу, а однедавно се пазар овде одвија и петком. Директор „Тржнице” Душан Бајић каже за наш лист да остварени пазар петком достиже значајне цифре.
– Петак је дан који нашој фирми донесе око 100.000 динара прихода, што је 20 одсто од прихода који се оствари ударног дана за куповину на овој пијаци, то јест недељом – каже Бајић. – Два дана викенда донесу зараду од 500 до 600 хиљада динара. То је приход који је нешто увећан од пре две-три године и који успева да покрије трошкове Најлона, па чак и да остави вишак, којим покривамо пијаце које су у апсолутном минусу.
Саговорник сматра да се продаја неће ускоро проширити и на остале дане, али да то зависи од заинтересованости трговаца. Такозвани дивљи продавци су добили понуду још пре три године, која и данас важи, да бесплатно користе отворени и затворени део Најлон пијаце. То је, такође, покушај да се смањи дивља продаја, али како није било онда, нема ни сада заинтересованих, јер им је исплативије на неким другим локацијама.
Аутомобили на нету
Како би побољшали продају аутомобила на Најлон пијаци, која у последњих неколико месеци бележи пад, „Тржница” је недавно активрала нову услугу на сајту предузећа. Свако ко изложи своје возило у недељу на Најлон пијаци и плати тај плац, добија право да 30 дана огласи продају свог четвороточкаша.
– На нашем плацу за продају аутомобила је обележено 480 места, а може чак и до 550 возила да се смести, што се дешавало. Данас је ситуација другачија. Недељом се на Најлону изложи 200 до 280 возила највише, те је ово начин да потпомогнемо продају – рекао је директор предузећа Душан Бајић.
Нови Сад: „ТИД РЕГАТА”: Кајацима и кануима на путу од 2.500 километара
Највећа и најдужа речна регата на свету „ТИД регата”, која траје 73 дана, стигла је у недељу у Нови Сад, а учесници су се традиционално сместили у кампу на Штранду. Приметно је било да су љубитељи ове регате углавном старије генерације, а како смо могли чути, сви се веома добро друже и уживају у Дунаву.
Дневне етапе које регаташи прелазе су од 16 до 60 километара. У етапним местима регата борави један, а у већим се задржава два дана. За учеснике се у сваком месту организује вечера и пригодан културно-уметнички програм, где странци могу да се упознају са људима, обичајима, историјом, културом, традицијом и гостопримством земље у којој бораве. – Ово је најстарија и најдужа кану-кајак регата на свету, која сваке године креће из немачког града Инглоштата и завршава се у селу Свети Ђорђе у Румунији. У регати могу да учествују буквално сви који то желе, а ове године имамо око 130 учесника из свих подунавских земаља, али и из Аустралије, Новог Зеланда и других земаља – рекао је организатор и секретар одбора за туризам у Кајакашком савезу Србије Предраг Богдановић.
Прва регата је одржана давне 1956. године. Наша земља је била и једна од првих организатора, поред Мађарске и Чехословачке. Учесници ове године долазе са свих континената, а осим Новог Сада етапна места у Србији су у Апатину, Бачкој Паланци, Старом Сланкамену, Београду, Смедереву, Великом Градишту, Доброј, Доњем Милановцу, Текијама, Кладову и Брзој Паланци.
Један од учесника Милорад Ристић Доца из Београда каже да весла из Немачке па све до Црног мора, што је око 2.500 километара. Весла се сваког дана по мало, а најтеже деонице су оне од Београда до Брзе Паланке, јер је Дунав на тим местима најмоћнији. – Први пут сам сео у чамац 1996. године и од тада ми се променио живот, и то набоље. Када почнете да веслате на Дунаву, он вам мало отвори очи и сада ме уопште не занима да идем на море. Најтежих ситуација на овој регати нема. Имате неких захтевних момената када је јак ветар и када су велики таласи, али се све то заборавља када касније седнете са пријатељима да се дружите – каже Доца и додаје да је од 1996. био на свакој регати, а да му је ово шести пут да прелази целу руту.
Бачка Паланка: Вадили песак, испустили нафту
То што се недавно десило у заливном језеру Тиквара, цвету парка природе Бачке Паланке, а од центра града удаљена је десетак минута пешачења, није само еколошки инцидент већ можда права катастрова.
Већ скоро годину у овом језеру налази се багер „Металка“, који је вукао са дна језера песак на оближњу локацију где се гради базен у оквиру Спортско-рекреационог центра „Тиквара“. Чистио је дно од муља и песка, а на крају загадио, по грубим проценама еколога, око 3.000 квадратних метара језера нафтом која је исцурила, да ли из багера или из брода „Венац“, који је кренуо ка изласку из језера ка Дунаву.
Радислав Кантар, као очевидац, али и Светозар Јовићић, домар Удружења спорских риболоваца „Шаран“, приметили су мрљу за бродом који је кренуо ка Дунаву, односно изласку из језера. После се причало да је исцурила „нека“ стара нафта која је била у „неким“ танковима брода чији је власник из Сремске Митровице.
– Још не можемо да проценимо размере штете – каже за „Дневник“ референт за заштиту рибљег фонда у Парку природе „Тикавара“ Тривун Грубор. – Обавестили смо надлежне и већ смо предузели мере како би санирали последице мада је велика штета сасвим извесна. Само бих подсетио јавност да размере ове штете нису мале, јер језеро „Тикавара“ важи за највећи зимовник беле рибе у сливу Дунава кроз Србију.
Кула: Именовање комисије за процену штете настале услед суше
Председник општине Кула, Лазар Гребер, донео је решење о именовању комисије за процену штете настале услед суше на територији општине Кула.
Председник комисије је Александар Зракић, док су чланови Немања Рајић, Емина Јешевић и јожеф Кермеци. Задатак овог тима биће утврђивање обима штете на пољопривредном земљишту на територији општине и сачињавање извештаја о процењеној штети, који ће бити достављен надлежним органима Аутономне Покрајине Војводине.
Заменик председника општине Карољ Валка каже да очекује да ће комисија врло брзо направити процену штете и процену губитка пољопривредника, односно општине:
Комисија је почела са радом и ја се надам да ћемо у што краћем року направити процену штете. Моја процена јесте да су штете огромне, можда и до 50 посто. Будући да смо регион који се у великој мери бави ратарском производњом и имамо око 39 000 хектара, може се претпоставити колико ће штете бити велике. Поред оваквих процена које од нас траже покрајинска и републичка влада, Комисија ће тражити решење о одштети у разним видовима, колико је то могуће. Ценећи мишљење виших нивоа власти, објективну штету и захтеве наших суграђана ми ћемо тражити начине да у што већој мери помогнемо пољопривреднике јер ће та помоћ бити неопходна.
(Дневник, kula.rs)
