Прочитај ми чланак
Никшић: Нови партнер предизборни трик.
Потрага Владе за наследником руског ЦЕАК-а у Комбинату алуминијума је само један провидни предизборни трик ради добијања политичких поена, казао је „Дану” члан извршног одбора Синдиката КАП-а Радован Тошковић.
– Наводно нас спасавају с новим инвеститорима, а управо су они главни кривци за проблеме са којима се КАП суочава. Добили су 20 милиона евра од Руса за санацију базена црвеног муља, али те паре нису уложене тамо, јер је КАП и био и остао еколошка мрља Црне Горе – рекао је Тошковић.
Он је истакао да Влада упорно ћути о промашеним инвестицијама у КАП-у.
– У пећ за калцинацију глинице је уложено преко седам милиона евра, а фабрика Глинице је угашена, док каптажа гасова још није довршена. Не могу никако да објасне зашто су дозволили и на основу ког критеријума гашење Глинице, а сада замајавају раднике и јавност како ће је наводно поново активирати, што је апсурд – нагласио је Тошковић.
Њему је несхватљиво зашто је Влада послодавцу 2005. године дозволила да склопи уговор са Гленкором, који подразумева испоруку алуминијума за прераду, а сада упорно понавља као услов за будуће партнере активирање Глинице, Прераде и рудника Боксита.
– Поента је што је те погоне немогуће активирати, јер је техничко-технолшка опрема пропала – сматра Тошковић.
Он истиче како Влада стално спомиње како тражи партнера за спас КАП-а, а имајући у виду, како каже Тошковић, досадашње поступке Владе, најбоље би било када би могли да га спасу од себе самих.
– Виновници свега што се дешава у КАП-у долазе из Владе – тврди Тошковић.
Он наводи да радници на склапање нових уговора на уговоре и потраге за партнерима гледају као на старе преваре у новом паковању.
– На све то гледамо као на заташкавање разних новчаних малверзација. Јер наводно КАП послује са губицима откако је основан и не исплати се да постоји без сопственог извора енергије. Испада да деценијама служи само за прављење губитака, а дневна производња је преко 250 тона. С тим што нико не зна на које адресе иде тај новац – казао је он. Д.М.
Влада прави власник
Тошковић наводи да су сви сукоби између синдиката и Руса за седам година, колико ЦЕАК управља фабриком, решавани искључиво уз посредство Владе.
– Из тога није тешко закључити да је фактички КАП био под ингеренцијом Владе, а послодавац је служио као извођач радова за све што се дешавало. Сведоци смо и да је бивши министар економије Бранко Вујовић потписао продају пресе. Са којим правом, ако није у њиховом власништву – пита Тошковић, који истиче да се не зна где је тај новац отишао.
– Био је предвиђен за модернизацију Ковачнице, која одавно није у функцији – казао је Тошковић.
Плевље: У организацији Удружење ратника 1912–1918. године 25. августа биће откривена спомен биста поручнику Војске Краљевине Југославије Божидару Жугићу.
Како је саопштио председник удружења Ђорђије Остојић биста је подигнута у градском парку у непосредној близини некадашњег хотела „Таре“, где се налазила и кућа породице Жугић.
– Овом, без сумње, оданом патриоти, следбенику својих предака, витезу и неустрашивом борцу, није подигнуто друго обележје, изузев споменика код моста на Тари – каже Остојић и објашњава да је тај споменик подигла Жугићева мајка.
Остојић наглашава да ће у склопу сећања на Божидара Жугића бити организоване и друге активности, као што је одлазак на његов гроб у војвођанско село Гложани.
Вреди подсетити да је Божидар Жугић са петнаест својих најоданих војника погинуо 13. априла 1941. године од мађарских окупатора, након што је претходно убио свог команданта и комаданта окупаторске јединице, јер се успротивио предаји без борбе. Породица Жугића која је доселила у Пљевља из Жабљачког краја, преживљела је тешку трагедију јер су пре Другог светског рата преминула двојица Божидарове браће, а током рата у четничким јединицама погинула су још двојица браће. Тако да у породици Жугића од петорице браће крај Другог светског рата нико није дочекао жив. Послератне власти су избегавале да помену Жугићеву херојску смрт, па је подизање бисте у једном од најлепших пљеваљских паркова враћање дуга према овом хероју.
Херцег Нови: Потомци достојни славних предака.
Одржан је скуп братства Кујачића пореклом са Клобука код Требиња. У историјском селу Нудолу окупило се око осамдесет браственика да наставе прошле године започету традицију. На Клупцу поред старе куће Кујачић па затим у просторијама основне школе „Драган Ковачевић“ окупили су се Кујачићи и њихове одиве из Требиња, Херцег Новог, Београда, Новог Сада, Никшића, Сарајева, Улога, Даниловграда, Подгорице, Зрењанина и других места да се подсете ко су и одакле су. У име организатора скуп браственика и породица у које су се удале њихове одиве (Миловиће, Ковачевиће, Бошковиће, Кривокапиће, Максинчев), поздравио је Љубо К. Кујачић пуковник у пензији из Херцег Новог.
– Дубоки су наши српски корени на овој посној, али благословеној земљи Херцеговој. Укоренили су у њој наши преци много пре косовског боја а традиција и песма каже да их је било и у том боју. Расули смо се по белом свету. Многи смо далеко од родног краја и наших предака, али смо увек и мислима с нашим историјским Клобуком. Овог августа окупили смо се у Нудолу где је велики војсковођа и дипломата Гаврило (1827–1866) син попа Риста Кујачића десна рука књаза Данила после чувене Граховачке битке 1858. године добио на поклон земљу овде. Ту су се са Клобука досели Кујачићи, Гаврило и Стојан. Овде на овим изворима су поникла и два велика српска просветитеља и две парадигме 19 и почетка 20 века.
То су браћа учитељ Никола Стојанов Кујачић (1874–1938) и доктор Јован Стојанов Кујачић (1868–1958) који је био један од утемељивача медицине и један од првих аутора медицинске литературе у Црној Гори. Јован се бавио и етнографијом и преводима Илијаде и Одисеје са грчког. Био је лични пријатељ Лава Николајевића Толстоја. Он је отац познатог сликара Мирка Кујачића (1901–1987) и дед славног сликара Дада Ђурића који је пре две године преминуо у Паризу. Том професијом се бави и Мирков син Стојан који нас је поздравио из Париза жалећи што није данас с нама. Бројни су ствараоци, инжењери, лекари, генерали, песници, сликари, адвокати, новинари, спортисти, врсни радници, ратари и пре свега слободари поникли овде у Нудолу – нагласио је Љубо Кујачић истичући да су знали и умели да се држе и одрже на граничној вјетрометрини.
Он је додао да је циљ оваквих скупова да се сете и подсете на претке који су писали историју братства и дали изузетан допринос друштву.
– Са поносом се сећамо предака који су на Клобуку и овде у Нудолу и Каменом код Херцег Новог који су са Савом Кујачићем стигли 1682. године када је Херцег Нови ослобађан од Турака. Историја је забележила и многе друге датуме на Космашу, Кајмакчалану и другим местима. И с разлогом ми потомци тих старих ратника чувамо успомене на њих, на минуло време спремни да их слиједему у сваком погледу. Верујемо на основу прича и онога што је остало записано да ће ускоро бити сачињен родослов не само по мушкој, већ и по женској линији – истакао је Љубо Кујачић. завршивши своје обраћање речима почившег патријарха Павла: „Будимо достојни потомци својих предака.”
На сабору Кујачића у школи у Нудолу младе уметнице Анђелина и Јадранка Кујачић из Требиња приредиле су изложбу. Сви учесници Сабора свратили су и у цркву Светог Арханђела и запалили свеће свим погинулим и умрлим браственицима без обзира да ли су сахрањени код те древне цркве у селу Аранђелово или негде друго.
(Дан)
