Прочитај ми чланак
Када је у лето 2007. преко Португалије прешао Дрину и из Мостара дошао у Београд Ламин Дијара није ни сањао да ће толико заволети Србију да ће пожелети да буде њен држављанин.
Четири сезоне био је члан Партизана за који је одиграо укупно 151. такмичарску утакмицу и постигао 75 голова.
Учествовао је у освајању четири титуле и два купа, био најбољи стрелац у оба наша такмичења, биран је у најбољи тим Суперлиге… Брзо је постао љубимац навијача „црно-белих” и од њих добио надимак „црна мамба”, а сада игра за турског прволигаша Анталију.
– Волим ову земљу и људе. Срби су диван народ. У Србији сам провео неколико прелепих година и зато сам одлучио да узмем држављанство и по завршетку каријере останем да живим у њој. Стварно ми је лепо у Србији. Људи су отворени, срдачни, дружељубиви…
На питање да ли су Срби расисти, Сенегалац се слатко насмејао:
– Откуд вам то. Срби нису расисти. Никада нисам имао никаквих проблема, а поготово не због боје коже. Већ сам рекао да су Срби добри људи. Уосталом, да није тако зар бих тражио држављанство? Играо сам за велики клуб, путовао. Чак ни у дербијима није било проблема, а познато је какво је ривалство између Партизана и Црвене звезде.
Рекао нам је да је зна за инцидент у Крушевцу:
– Појединачних случајева има у многим земљама, па и у Србији, али нико не може за Србе да каже да су расисти. У питању су ситни, изоловани инциденти, који се стварно догађају свуда.
Љубимац навијача петоструког узастопног српског шампиона, који од лета игра у Анталији често долази у Београд:
– Отворио сам фирму „ЛД медија”. Тренутно у оквиру ње ради интернет сајт „Спорт26”. Планирам да отворим још много тога. Хоћу да инвестирам у Србији. Чекам да средим „папире”, да купим стан, па да наставим с радом.
Пре Србије играли сте у Зрињском из Мостара. Да ли сте у Босни и Херцеговини имали проблема на расној основи?
– Не, нисам ни тамо. У Мостару ми је заиста било лепо и веома пријатно. Народ је сличан Србима. Стекао сам тамо много пријатеља.
Када завршите каријеру чиме ћете се бавити?
– Још нисам размишљао о томе. Знам само да ћу се вратити у Србију и наставити с послом. Тренутно не видим себе као тренера, или менаџера, али ко зна… Мислим да ћу остати близу фудбала. Видећемо, има времена за то – закључио је Ламин Дијара, најбољих стрелац Србије од њеног осамостаљења.
Случај Тамвањера
Готово да нема ни једног српског суперлигаша, који у својим редовима нема или није имао тамнопутог фудбалера. Велика већина њих никада није имала никаквих проблема, мада се мора констатовати да је било појединачних инцидената. Један од тежих инцидената јесте онај у коме је мета био Мајк Тамвањера.
Фудбалера из Зимбабвеа пре шест година на утакмици с Вождовцем у Чачку, вређала је група навијача Борца с капуљачама злогласног америчког „Кју клукс клана”, клуба за који је претходно играо. Полиција је ухапсила изгреднике, од којих су тројица касније осуђени на шест месеци затвора, а њих 23 добили су по четири месеца условно на две године.
Годину и по дана касније хулигани су у Чачку напали Соломона Опакуа. Играч из Гане био је на проби у Борцу, нападнут је испред Основне школе „Вук Караџић” и задобио лакше телесне повреде. Од десетак нападача у притвору су задржана четворица.
Ђ. Смиљанић
(Политика)
