Прочитај ми чланак
Буди Бог с нама, са српским наивним сербо-кроатистима и с хрватским научним бестидним лингвистима.
С обзиром на то да су српски лингвисти у бившој Југославији напустили научну лингвистику о српском језику и да се баве само квазилингвистиком – сербокроатистиком, убрзо после усвајања Вукове реформе језика и писма, хрватски језикословци су успели да од Вуков(ск)ог српског језика створе међународно регистриовани „хрватски језик“, да се национално „мешовити“ (велики део данашњих Хрвата потиче од асимилованих Срба католика) обједине на том српском језику под хрватским називом, да сву српску баштину писану наметнутом им латиницом присвоје, сада су Хрвати и њихови лингвисти у прилици да присвоје и баштину на српској ћирилици.
Српски лингвисти сербокроатисти у САНУ и Матици српској, али и на факултеттима и сл. у томе им здушно помажу већ пуних сто година после Вука, а данас нарочито јер нису извршили неопходну реституцију српског језика на Вуковим и вуковским темељима и нису се лустрирали од погубне квазилингвистике серботкоатистике, хрватски лингвисти су на путу да наставе своје квазинаучне идеје и замисли.
Стога су многи појединци данас међу Србима донекле у праву када формано виде да су све зло и грешке српске лингвистике директна последица Вукове реформе језика и писма. Вук је свакако начинио неколико озбиљних грешака (једна од њих је узбегнуто именовање српског језика у Књижевном договору у Бечу (1850).
На основу тог таквог договора хрватски језикословци су убрзо тај договор окренули у своју корист развијајући тезу најпре о „заједниочком језику“, тј. заједничком власништву“ Срба и Хрвата над изворно серпским језиком онаквим каквим се Вук бавио у својој реформи.
У условима и данашње „посвађаности“ српских језичара у вези са српским и „српскохрватским језиком“, хрватска лингвистика има широко отворено поље за покушаје да сасвим присвоји српски језик, да изведе „доказе“ да су, у ствари, Срби преузели свој данашњи језик од Хрвата, да су Срби преузели и хрватску латиницу и да су, коначно, Срби преузели и српску ћирилицу од Хрвата! То је лингвистика „будибогснама“, са српским сербокроатистима и хрватским бестидним лингвистима.
