Политички аналитичар и историчар Драгомир Анђелковић оценио је да најаве нових избора не треба посматрати одвојено од великог државног задуживања, инфраструктурних радова и припрема за изложбу „Експо 2027“. Према његовим речима, власт новац добијен задуживањем формално усмерава у грађевинске подухвате, али ти послови истовремено отварају простор за извлачење средстава из државног буџета. Он тврди да новац не може непосредно да буде пребачен из јавне касе у приватне џепове без одговарајућег покрића, због чега се као оправдање користе путеви, зграде и други велики радови.

Анђелковић сматра да су цене таквих послова у Србији често знатно више него у упоредивим земљама са сличним привредним и географским условима. Као пример навео је Бугарску, тврдећи да је изградња ауто-путева у тој земљи јефтинија него у Србији.

– Јасно је да Вучић на основу задуживања финансира грађевинске подухвате, а ти подухвати пре свега служе извлачењу новца. Новац не може тек тако да се прелије из буџета у приватне џепове. За то је потребан изговор, а као изговор служе грађевинске активности – рекао је Анђелковић.

„Грађанима остају дугови, а повлашћенима пуни рачуни“

Анђелковић је власт Српске напредне странке назвао „картелом“ који, према његовој оцени, преко грађевинских послова извлачи огромне износе из Србије. Он тврди да су радови повезани са изложбом „Експо 2027“ додатно убрзали тај механизам и омогућили још веће трошење државног новца. Према његовим речима, грађанима ће после завршетка тих послова остати дугови и неквалитетно изграђена инфраструктура, док ће се рачуни људи блиских власти пунити, највероватније у иностранству.

– Преко тих грађевинских махинација извлачи се велики новац из Србије, а сада је „Експо“ у току са још снажнијим дејством. Нама остају дугови и неквалитетна инфраструктура, док се њима пуне рачуни, врло вероватно негде у иностранству – изјавио је Анђелковић.

Буџетом Србије за 2026. годину предвиђени су приходи и примања од 2.414,7 милијарди динара, док су укупни расходи и издаци планирани у износу од 2.751,7 милијарди динара. Планирани мањак износи три одсто бруто домаћег производа, а власт је наставак припрема за „Експо“ уврстила међу најважније државне подухвате. Ови подаци сами по себи доказују Анђелковићеву тврдњу да се новац испумпава из буџета, и показују да ће Србија током предизборног раздобља располагати изузетно великим износима за капитална улагања.

Куповина гласова непосредним и посредним давањима

Анђелковић је оценио да приближавање избора додатно подстиче трошење јавног новца, јер је Вучићу, како тврди, потребна непосредна и посредна куповина гласова. Непосредна куповина, према таквом тумачењу, обухватала би различита новчана давања и погодности бирачима, док се посредна куповина спроводи преко запошљавања, јавних радова, уговора и расподеле новца мрежи зависној од власти.

Он сматра да се предизборна потрошња не користи само ради придобијања неодлучних грађана, већ и за одржавање страначког механизма и дисциплиновање људи чија егзистенција зависи од власти. Према његовој оцени, обиласци Србије, јавна окупљања и слање функционера међу грађане имају пре свега задатак да покрену страначку војску. Циљ је, како тврди, да сви који зависе од система буду приморани да учествују у кампањи.

– Када се започне прича о изборима, то додатно подстиче овакво понашање, јер Вучић мора да купује гласове непосредно и посредно – навео је Анђелковић.

Он је Вучићеве најближе сараднике и страначке активисте описао као људе које власт приморава да одлазе на скупове, под шаторе и међу грађане. Анђелковић сматра да се тиме не води само кампања, већ и проверава способност могућих кандидата да привуку и задрже страначке присталице. Према његовој оцени, Вучић посматра реакције грађана на поједине функционере како би изабрао кандидата који би му највише одговарао на председничким изборима. Кампања, дакле, има и улогу унутрашњег испитивања расположења унутар владајуће странке.

Истовремено, јавности се ствара привид велике и неизвесне политичке борбе. Анђелковић, међутим, тврди да власт стварну победу не намерава да тражи на биралиштима, већ контролом изборног поступка и бројања гласова.

„Кампања је позориште, а исход је унапред одређен“

Према Анђелковићевој оцени, Вучић не води изборну кампању да би придобио већину грађана, већ ствара „позориште кампање“ које треба да прикрије унапред припремљен изборни исход. Он тврди да председник Србије зна да је изгубио подршку већине и да због тога неће признати евентуални изборни пораз. Анђелковић сматра да Вучић изборе види искључиво као прилику за намештање резултата, док ће грађани своју стварну политичку вољу морати да бране после затварања биралишта. Зато је позвао на припрему за дуготрајне и мирне грађанске протесте уколико дође до изборних неправилности. Он је оценио да се, у условима заробљених институција, смена власти не може свести само на излазак на биралишта. Према његовим речима, изборни дан би могао да буде тек почетак нове борбе за демократију.

– Вучић се прави да води велику кампању како би сви мислили да се бори за гласове. Он се, заправо, не бори за гласове, већ прави позориште кампање, а гласове намерава да покраде. Унапред је одредио какав ће бити резултат – рекао је Анђелковић.

Као историјско поређење, Анђелковић је поменуо диктаторске режиме Рафаела Трухиља у Доминиканској Републици, Мануела Норијеге у Панами и породице Сомоза у Никарагви. Он је подсетио на изреку која се приписује никарагванском диктатору: „Ви сте победили на изборима, а ја сам победио у бројању гласова.“ Према Анђелковићевом тумачењу, управо такав модел примењује и садашња власт у Србији, јер настоји да задржи спољашњи привид изборног надметања, а да истовремено контролише коначан исход.

Он тврди да режим не може отворено да саопшти да ће прекројити изборну вољу, па му је неопходна скупа јавна представа. У таквој представи митинзи, обиласци градова и велики државни радови имају улогу доказа да је власт наводно изборну победу стекла редовном кампањом. Анђелковићеве тврдње о будућем намештању избора представљају његово предвиђање, а не већ утврђену чињеницу.

Западна подршка као део изборне рачунице

Анђелковић је оценио да најављивањем избора Вучић не испитује само расположење грађана Србије, већ и спремност западних сила да му поново пруже политичку подршку. Према његовим речима, власт зна да би очигледне изборне неправилности изазвале масовне протесте и да би без спољне подршке тешко могла да одбрани спорну победу.

Због тога, како тврди, Вучић западним чиниоцима нуди нове геополитичке уступке. Анђелковић је као могуће уступке навео даље одрицање од државних надлежности на Косову и Метохији, саставном делу Србије под фактичком контролом албанских сепаратистичких власти у Приштини, напуштање војне неутралности и приближавање НАТО-у. Он тврди да би заузврат добио прећутну сагласност да задржи власт и после спорног изборног поступка. Према његовој оцени, избори су зато и унутрашњи политички догађај и геополитичко испитивање могућег договора.

– Док грађанима говори о изборима, западним чиниоцима шаље поруку да је спреман да направи велике уступке, оконча издају Косова и Метохије и покрене Србију ка НАТО-у, како би добио подршку за још један циклус изборне преваре и владања – тврди Анђелковић.

Он је прецизирао да под западним чиниоцима првенствено подразумева владајуће кругове у Немачкој и Француској, који настављају класичну евроатлантску политику. Америчку администрацију описао је као више усмерену на трговинску корист, продају оружја и добијање уносних послова за америчка предузећа. Насупрот томе, Берлин и Париз, према његовом мишљењу, имају већи интерес за очување садашњег евроатлантског поретка на Балкану.

Анђелковић сматра да Србија у великој мери зависи од европског тржишта, извоза и различитих фондова, због чега је Вучићу важан благонаклон однос најмоћнијих чланица Европске уније. Он тврди да се таква подршка може користити за ублажавање међународних реакција на изборне неправилности. Ни за овај навод у изјави нису представљени документи или непосредни докази о конкретном договору.

Напади на јединство студената и опозиције

У завршном делу разговора Анђелковић је говорио о наводним студентским изборним листама које објављују медији блиски власти. Према његовој оцени, режим намерно пушта у јавност непроверена имена и спискове како би изазвао сукобе између студената, опозиционих странака и шире јавности. Он сматра да Вучића највише угрожава могућност обједињавања студената и већег дела опозиције на једној листи, чији би основни задатак био смена власти и стварање услова за нове, слободније изборе.

Анђелковић је оценио да би такво јединство изазвало масован излазак грађана и онемогућило власт да изборне неправилности одбрани силом. Зато режиму, како тврди, одговарају поделе, лични сукоби и борба око места на листама. Он је, међутим, упозорио да плодно тле за такве поделе постоји и међу делом студената и опозиционих странака које сопствене интересе стављају испред општег циља.

– Вучића највише боли могуће јединство студената и већег дела опозиције. Када бисмо зрело дошли до јединствене листе са циљем да сменимо власт, а затим за шест месеци или годину дана одржимо нове изборе, то би за њега била коначна политичка осуда – рекао је Анђелковић.

Он је закључио да грађани не треба да потцењују значај избора, али ни да верују да ће се власт сама повући након губитка већине. Према његовој оцени, избори су важни зато што могу да покажу стварно расположење грађана и постану покретач шире демократске борбе.

Истовремено, јавност мора да прати како се троши државни новац, ко добија велике послове и колико предизборна кампања кошта пореске обвезнике. Посебно је важно објавити све уговоре, подизвођаче, промене цена и изворе финансирања пројеката повезаних са изложбом „Експо 2027“. Само потпуна јавност буџетских токова може да покаже да ли се ради о оправданим улагањима или о механизму преливања јавног новца у приватне и страначке руке. До тада, Анђелковићеви наводи остају озбиљне политичке оптужбе које захтевају финансијску, тужилачку и парламентарну проверу.

Како, према Анђелковићу, новац из буџета завршава у приватним рукама

Корак	Механизам који описује Анђелковић	Последица по грађане
Државно задуживање	Власт узима нове зајмове и продаје државне обвезнице	Расту обавезе које ће се отплаћивати из будућих буџета
Покретање великих радова	Новац се усмерава на „Експо“, путеве, зграде и друге подухвате	Пројекти се плаћају јавним новцем, често без довољне контроле
Уговарање радова	Послове добијају предузећа блиска власти, тврди Анђелковић	Смањује се тржишно надметање и расте опасност од надувавања цена
Увећавање трошкова	Стварна вредност радова, према његовој оцени, мања је од уговорене	Разлика може бити извучена из државне касе
Подела користи	Новац се, како тврди, прелива ка повлашћеним круговима	Грађанима остају дугови и обавеза одржавања инфраструктуре
Предизборна употреба	Део јавне потрошње служи за јачање страначке мреже и придобијање бирача	Буџет постаје средство политичког опстанка власти

Анђелковић, дакле, не тврди да се новац из државне касе непосредно односи без икаквог покрића, већ да се као формално оправдање користе велики грађевински и инфраструктурни радови. Према његовом тумачењу, управо разлика између стварне и уговорене вредности послова ствара простор за извлачење јавног новца.

Улога предизборне кампање у очувању власти

Област	Анђелковићева тврдња	Циљ режима према његовој оцени
Новчана давања	Власт непосредно и посредно купује наклоност бирача	Привлачење неодлучних и сиромашнијих грађана
Јавни радови	Велики пројекти представљају се као доказ успешности власти	Стварање утиска развоја и напретка
Страначко запошљавање	Егзистенција дела грађана везује се за владајућу странку	Обезбеђивање сигурних гласова и активиста
Митинзи и обиласци	Функционери и присталице шаљу се на скупове широм Србије	Мобилизација и провера послушности страначке мреже
Изборна кампања	Ствара се привид неизвесне и равноправне борбе	Прикривање наводно унапред припремљеног исхода
Подела противника	У јавност се пуштају непроверене студентске и изборне листе	Изазивање сукоба између студената и опозиције
Однос са Западом	Власт нуди политичке и геополитичке уступке	Добијање спољне подршке или прећуткивања изборних неправилности

Из оваквог приказа произлази да Анђелковић предизборну кампању не види само као борбу за гласове. Према његовој оцени, она истовремено служи за трошење јавног новца, покретање страначке инфраструктуре, проверу могућих кандидата, разбијање противничког јединства и припрему јавности за исход који власт жели да представи као последицу редовног изборног надметања.

Извор: Србин.инфо