Pročitaj mi članak„Živimo u vremenu apsurda, kad je sve izokrenuto naopako“, započeo je sa ovom tvrdnjom otac Saša Petrović, sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve iz Novogračaničke eparhije u SAD, u emisiji „Debate“ na kanalu Srbin.info, koju je vodio Dejan Petar Zlatanović. U razgovoru s Draganom Trifković, direktorkom Centra za geostrateške studije, Petrović je izrazio duboku zabrinutost za sudbinu Srpske pravoslavne crkve (SPC), tvrdeći da je „oteta“ i „kidnapovana“ do te mere da je „ne mogu prepoznati ni naši preci“. On upozorava da bi, da su današnji srpski crkveni velikodostojnici postojali u vreme Josipa Broza, „Tita upisali u crkveni kalendar“.
Петровић сматра да је СПЦ под контролом оних који „служе антисрпским интересима“, а Црква, по његовим речима, више не личи на институцију Светог Саве, владика Николаја и Јустина. „Колики би тек бич Господ Исус Христос требало да користи у разметању столова и истеривању трговаца из храма Српске Православне Цркве“, запитао се, наглашавајући потребу за духовним препородом.
Он тврди да је „паклени план уништења“ српског народа у току, упозоравајући да ће, ако се ништа не промени, Срби „нестати као народ“ и „изгубити земљу“ која ће постати „депонија токсичног отпада“. Отац Петровић критикује и неотварање архива Удбе, тврдећи да су „у Цркви, политици и академији људи који датирају још из времена Броза“, а да је БИА „органски наставак Удбе“.
Драгана Трифковић фокусирала се на глобални прогон православља, посебно у Украјини, где је „закон 8371 званично забранио канонску Православну Цркву“. „Имамо ситуацију да се хапсе епископи, а митрополити седе у затвору, док се пребијају свештеници“, рекла је, наводећи митрополита Арсенија који је месецима у затвору под тешким условима. Она сматра да је ово „највећи прогон хришћана у историји“, чак горег од раних хришћанских времена.
Трифковић тврди да је православље мета „геополитичких центара моћи“, посебно због Русије као најмногољудније православне земље, али и да се у Србији, Молдавији, Казахстану и на Блиском истоку одвија „свеокупни прогон хришћанства“. „Ово је рат против православља“, закључила је, додајући да је циљ „уништење духовности човека“ како би се створили „биороботи без душе и осећања“.
Петровић је говорио и о ситуацији у САД, где „велики број хришћана подржава нестанак православних хришћана у Палестини“, оптужујући ционистичке хришћане за јерес хилијазма и подршку Израелу који „бомбардује православне светиње“ попут Цркве Светог Порфирија. Он истиче да је истина о прогону православаца у Украјини почела допирати до Американаца, посебно међу конвертитима у православље, који чак подржавају руску специјалну војну операцију. Међутим, „дубока држава“ и даље контролише ситуацију, а прогон хришћана у САД, посебно у демократским државама попут Калифорније и Њујорка, био је „ужасан“ током КОВИД кризе, када су цркве закључаване и јавне молитве криминализоване.
Оба саговорника критиковала су актуелни режим Александра Вучића у Србији, оптужујући га за стварање „антисрпске државе“. Петровић тврди да је СНС „септичка јама у коју су се слиле све фекалије из бивших режима и невладиних организација“, док Трифковић упозорава на планове за „биолошко уништење“ Срба кроз досељавање миграната из Гане, који, према Петровићу, „не могу да се интегришу“ и који би могли чинити „преторијанску гарду“ режима. Петровић посебно истиче да режим жели да „промени генетски код“ Срба, претварајући „јуначки народ“ у „послушне робове“. Он критикује и црквена лица која су „морално посрнула“, тврдећи да „негативна селекција“ у СПЦ доводи до тога да свештенство постаје „бизнис“ уместо позив.
Емисија је завршила апелом за буђење српског народа и дијаспоре, коју Петровић види као кључну за одбрану српских интереса. „Српска народна одбрана“, чији је председник, ради на мобилизацији Срба у САД, посебно англофоних, како би се истина о страдању Срба чула у свету. Он предлаже подизање споменика Дражи Михајловићу у Вашингтону као симбол српске борбе. Трифковић и Петровић сложили су се да је српски народ на ивици опстанка, али да његова „непокоаравост“, како је дефинисана реч „Србин“ на санскриту, даје наду за отпор тиранији и очување идентитета.
