Pročitaj mi članak„Vége a világnak“ („Smak sveta“) Mađari važe za velike depresivce, a zvanična statistika je iznela podatke da su između dva svetska rata Mađari po stopi samoubistava bili prvi u Evropi. Nameće se pitanje – zašto je to tako?
Mađarska je, kao država poražena u Prvom velikom ratu, mirovnim sporazumom, zaključenim i potpisanim u palati Trijanon u Versaju kraj Pariza 4. juna 1920. godine izgubila čak oko sedamdeset procenata svoje dotadašnje teritorije, a blizu tri i po miliona Mađara ostalo je da živi van granica nove mađarske države. Bio je to za većinu Mađara „Vége a világnak“ (srpski „Svršetak ili smak sveta“), i tako je glasio prvobitni naslov pesme o kojoj ćemo govoriti.
Reže Šereš (mađ. Seress Rezső, 1899–1968)
Melodiju i prvobitni tekst pesme pod naslovom „Svršetak sveta“ (mađ. Vége a világnak) napisao je početkom tridesetih godina prošlog veka izuzetno daroviti samouki pesnik, pevač i pijanista Reže Šereš (mađ. Seress Rezső, pravo ime Rudolf Rudi Spitzer, 1899-1968).
Bilo je to tužno i dramatično vreme opšte svetske depresije nastale posle pada Njujorške berze 1929. godine. Šereš je u to nesrećno vreme svoju kompoziciju pokušao da unovči i objavi, pa je krenuo da traži izdavača. Oni su ga odbijali najčešće pod izgovorom da su i stihovi i melodija suviše depresivni, što je bila istina. Jedan od onih koji su odbili Šereša obrazložio je to ovim rečima:
„It is not that the song is sad, there is a sort of terrible compelling despair about it. I don’t think it would do anyone any good to hear a song like that“.
(„Nije samo što je pesma tužna, ima u njoj nekog užasno ubedljivog očajanja. Ne mislim da bi bilo kome bilo šta dobro učinilo slušajući takvu pesmu.“)
Šereš je ipak 1933. našao izdavača koji je pesmu „Kraj sveta“ objavio kao instrumentalnu kompoziciju bez teksta (Nemci bi rekli „Pesma bez reči“, Lied ohne Worte). I već sledeće, 1934. godine, nadahnut lepotom Šerešove melodije, a pod neposrednim utiskom smrti zaručnice, mađarski pesnik Laslo Javor (mađ. Jávor László, 1903–92) ispevao je pesmu „Tužna je nedelja“, koja u doslovnom srpskom prevodu glasi ovako:
Tužna (je) nedelja sa sto belih cvetova,
Čekao sam draganu moleći se,
Razgonih san nedeljnog prepodneva
Pošiljka moje tuge se vratila bez tebe;
Od tada tužna je svaka nedelja,
Suze su moje jedino piće, a hleb tuga…
Tužna je nedelja.
Poslednje nedelje, draga, dođi mi,
Biće tu i pop, kovčeg, odar, plaštanica;
Tu je i cveće za tebe, cvet i kovčeg;
Behar nad mojom stazom poslednjom;
Moje oči će biti otvorene da te ponovo vide,
Ne boj se mojih očiju, mrtav sam…
Poslednja nedelja.
Prvi izvođač koji je 1935. godine snimio pesmu Šereša i Javora bio je mađarski pevač Pal Kalmar (Pál Kalmár, 1900–88), koji se tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka proslavio kao „Kralj tanga“. Drugi izvođač iste godine bila je Katalin Karadi (Katalin Karády, 1910–90), pevačica i glumica.
„Gloomy Sunday“ – svetska senzacija
-
godine američki pesnik Sem Luis (Sam M. Lewis) prepevao je pesmu na engleski, pod naslovom Gloomy Sunday, sa izrazito samoubilačkim stihovima:
My heart and I have decided to end it all.
Usledila je verzija Pola Vajtmena i Džonija Hauzera, pa Pol Robson, pa britanski prepev Dezmonda Kartera. Ubrzo pesma osvaja celu planetu: Sombre dimanche (Francuska), Kurai Nichiyōbi (Japan), Triste domingo (Španija), Petar Leščenko u Sovjetskom Savezu…
Svoju kultnu verziju 1941. godine snimila je Bili Holidej, što je dovelo do zvanične zabrane izvođenja na BBC-ju, zbog „štetnog uticaja na moral naroda“.
Samoubistva i prokletstvo pesme
Počev od 1936. beleženi su talasi samoubistava širom sveta, navodno povezani sa pesmom. Policija Budimpešte ju je zabranila. Ljudi su se utapali u Dunavu držeći note pesme. U Berlinu, Njujorku, pa čak i u Rimu – javljaju se slučajevi tragičnog kraja pod uticajem Tužne nedelje.
Sudbina Šereša
Šereš, preživevši logor kao Jevrejin u Mađarskoj, ostaje u siromaštvu. Svoju karijeru završava kao jednoruki pijanista u podrumskom lokalu Kišpipa u Pešti. Nije mu bilo dozvoljeno da putuje u SAD i podigne honorare. Njegovu muziku nova komunistička vlast proglašava „buržoaskim sentimentalizmom“.
Kraj u tonu pesme
U januaru 1968. godine, Šereš pokušava samoubistvo skokom sa prozora. Preživljava. Ubrzo nakon toga, u bolnici se guši žicom.
Prvi koji je izvestio o tome bio je The New York Times, čiji nekrolog zaključuje:
„Šereš se žalio da je uspeh ‘Tužne nedelje’ uvećao njegovu nesreću, jer je znao da nikada neće biti kadar da napiše još jedan takav hit.“
