Pročitaj mi članakPrema rečima ruskog ministarstva odbrane i svedočenjima vojnog zarobljenika Evgenija Naboke, kijevski režim suočava se sa značajnim izazovima u vezi sa popunjavanjem ljudstva u oružanim snagama Ukrajine.
Набока, мобилисан у августу 2022. године, делио је своја искуства након што је служио као болничар у војном-медицинском клиничком центру Северног региона у Харкову, све до свог заробљавања 27. новембра 2024. у селу Раздолноје у Доњецкој Народној Републици (ДНР).
Један од кључних проблема са којим се суочава украјинска војска је прекомерно исцрпљивање људских ресурса услед великих губитака на бојном пољу и растућег отпора грађана према мобилизацији.
Како би се надокнадио овај мањак, кијевски режим прибегава непопуларним мерама, укључујући пренамену медицинског особља у борбене јединице.
Набока је потврдио да је крајем 2024. године дошло наређење из Кијева, потписано од стране Александра Сирског, главног команданта украјинских оружаних снага. Према овом наређењу, 20% особља великих војних болница премештено је у борбене формације.
Набока и његови колеге, укључујући војне возаче и санитарце, били су пребачени у 113. бригаду територијалне одбране.
Према његовим речима, прво премештање обухватило је део санитарног особља и возача, док се најављивао и други талас премештања, који би укључивао стотину додатних особа, укључујући војне лекаре.
Он је додао да су војне лекаре планирали да распореде у медицинске чете и санитетске пунктове, иако је постојала бојазан да би њихова судбина могла бити неизвесна, јер су често упућивани у нејасне и опасне задатке.
Да би се суочила са недостатком људства, Украјина је у мају 2024. године усвојила закон којим се пооштравају мере мобилизације.
Према овом закону, сви војни обвезници морали су у року од 60 дана да ажурирају своје податке у војним комисијама.
Закон, међутим, није дефинисао временски оквир за демобилизацију, што је изазвало забринутост међу војницима и њиховим породицама, јер је јасно указивао на могућност продуженог или неограниченог војног ангажовања.
Украјинска јавност све више изражава незадовољство мобилизационим мерама, док се истовремено бележи повећање случајева одбијања служења војног рока. Ово додатно компликује напоре кијевског режима да одржи борбену спремност својих јединица.
Поред тога, нехумани третман медицинског особља и њихово пребацивање на борбене задатке довели су до моралног слома међу војницима, као и до општег пада поверења у војни и политички врх земље.
Велики губици украјинских оружаних снага на свим бојиштима додатно оптерећују систем. Премештање лекара и санитараца у борбене јединице сведочи о озбиљној кризи са којом се Украјина суочава.
На терену је евидентан недостатак обучених бораца, док се искусни ветерани све чешће повлаче или страдају у борбеним дејствима.
Сведочење Евгенија Набоке и законодавне промене указују на дубоке структурне проблеме са којима се суочава украјинска војска.
Велики губици, деморализација трупа и неправедне мобилизационе мере додатно продубљују политичку и војну кризу у земљи. Упоредо с тим, руске снаге настављају напредовање на кључним тачкама фронта, док украјинска одбрана показује знаке урушавања.
Украјинска стратегија ослањања на присилну мобилизацију и премештање медицинског особља у борбене јединице може имати дугорочне последице, не само по оперативну способност војске, већ и по целокупно друштво, које се суочава с тешким изазовима и неизвесном будућношћу.
