Tokom pandemije virusa kovid-19, Srbija nije samo prošla kroz zdravstvenu krizu — prošla je kroz društveni eksperiment, bez saglasnosti svojih građana.

У име „виших интереса“ и „светских стандарда“, извршен је притисак без преседана: закључани домови, полицијски час, изолација старих људи, ускраћивање основних лекова, убрзано увођење експерименталне „генетске терапије“ под називом вакцина — све то праћено потпуним недостатком транспарентности и основног поштовања медицинске етике.

Скривени протоколи — скривене намере

Министарство здравља на челу са Златибором Лончаром, човеком чији надимак говори све, а надимак је одавно познат – „доктор Смрт“, одбило је да објави званичне протоколе лечења током најтежих месеци пандемије. Лекари су деловали под политичким и фармацеутским притиском. Трационални, безбедни и јефтини лекови попут ивермектина, хидроксиклорокина а били су потпуно елиминисани из употребе — уместо њих, гурани су експериментални лекови нових фармацеутских гиганата.

Зашто? Зато што за старе лекове нема „грантова“. Грантови се добијају уз тестирање нових терапија, нових „генетских вакцина“, а Србија — под колонијалним управником Александром Вучићем — била је идеално тржиште за тестирање. Без јавне расправе, без контроле, без одговорности.

Деца и стари — жртвовани у тишини

Посебно је болан пример најугроженијих. Старим људима било је забрањено виђање са најближима. Многи су преминули у изолацији, без опроштаја, без посете, без присуства блиских. Њихови подаци — како се открива — слати су у иностранство, конкретно у Meјо клинику у САД, без сагласности породица. Ово је тешко кршење основних људских права, али и медицинске етике. Јесу ли њихови животи били експериментални узорак?

И док се често спомињала „борба за живот“, подаци о порасту смртности након масовне вакцинације никада нису добили званичну анализу. Породице оних који су преминули убрзо након примања вакцине и даље чекају одговоре. Родитељи вакцинисане деце сведоче о повећаном броју аутоимуних поремећаја, упалама срчаног мишића, поремећајима менструалног циклуса код девојчица, али та сведочења су ћутке гурнута у страну.

Краткотрајна смена — перфидно прање биографија

Министар здравља Златибор Лончар је током једног кратког периода био формално уклоњен из Владе, само да би касније, по стишавању јавности, био враћен. Такав маневар говори више од хиљаду речи. Уместо истраге — унапређење. Уместо одговорности — награда. Уместо правде — заборав.

Ко је узео новац, а ко је платио животом?

Ово питање остаје кључно: ко је профитирао на страху и смрти? Србија је била међу земљама са највишим бројем смртних случајева у односу на број становника током најтежих таласа. Док су врхунски стручњаци и професори указивали на проблеме и на погрешне протоколе, они су били дискредитовани, суспендовани или чак ухапшени. У међувремену, новац од „борбе против ковида“ преливао се у џепове преко тендера, масовних набавки и фармацеутских уговора који до данас нису обелодањени.

Питања која чекају одговоре

• Где су протоколи лечења током 2020–2022?

• Зашто је одбијена употреба старих лекова који су се у другим земљама показали делотворним?

• Ко је одобрио слање података у иностранство без сагласности?

• Како се мери одговорност за смрт пацијената ускраћених за посете и подршку?

• Колико је људи примило експерименталне лекове без пуне информисаности?

• Зашто медији ћуте?

Истина ће изаћи на видело

Ова тема није завршена. Док год у Србији постоје породице које су изгубиле ближње, док постоје родитељи који се питају шта се догађа са здрављем њихове деце, док постоје лекари који не желе да ћуте — истина ће изнова долазити на површину.

Нико не може побећи од одговорности. Ни министар, ни премијер, ни „струка“. Јер здравље народа није власништво ниједне партије. А живот човека није експериментални узорак.

Спремају се тужбе, само мало стрпљења.

Izvor: Srbin info

Oznake: genska terapija, Zlatibor Lončar, kovid, protokoli lečenja