Добро јутро, Србијо! Данас је четвртак, 26. март 2026.
Многи, гледајући како бесни рат по целом свету, срећни су што Србија у њему не учествује, заборављајући да је и у Другом светском рату било потребно годину и по дана док нису као кишне капи падале бомбе по нашим крововима и текла као река крв по нашим улицама.
Не заваравајмо се – још ниједно велико освајање света није прошло без нас. Чак је и Александар Велики своје прво освајање започео походом на Дунав, а монголска најезда завршила тек на Јадранском мору.
Србија је осуђена да је сви освајају; и ма колико пута да смо од нуле градили своју државу, свим великим империјама смо видели леђа. Били смо сведоци и њиховог пропадања. Ми смо увек преживели, често и онда када за то нисмо били заслужни. Буквално нас је сам Бог погледао, иако они који су нас водили радије су се договарали са Ђаволом.
Проћи ће и овај рат. Неки ће бити згажени, други поробљени, трећи срећни што су преживели, док ће неки бити убеђени да су победили јер их нико није поразио. Јер ће једини имати право да убеђују цео свет да је наступио рај на земљи. Само ћемо ми, дубоко у себи, знати да ће и они једног дана нестати, као да их никада није било, а да ћемо ми и даље бити ту. Све сам више убеђен да ће Армагедон тек настати када почнемо ми да цео свет освајамо.
