Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da opozicija trenutno nema komunikaciju sa studentima, jer, kako je naveo, studenti ne žele tu vrstu saradnje, ali da se nada da će do razgovora doći tokom ove godine.

„Kada su prešli u to da se mešaju u politiku i da će biti sa svojom listom na izborima, smatram da je to bilo vreme kada je trebalo početi neke razgovore“, rekao je Đilas za televiziju N1.

On je ocenio da je na lokalnom nivou lakše dogovoriti saradnju između opozicije i studenata, jer je, kako je naveo, pritisak javnosti manji i manje se o tome govori.

„Neka saradnja mora da se uspostavi. Ja sam se zalagao za zajednički front — ako već nismo jedna lista, da imamo komunikaciju oko borbe za izborne uslove i oko nekih akcija. Na kraju krajeva, protesti u Novom Sadu su krenuli od novosadske opozicije, oni su ih i pokrenuli“, kazao je Đilas.

Dodao je i da deo birača neće glasati za studentsku listu, već za opozicione stranke, pre svega zbog teme pristupanja Evropskoj uniji i pojedinaca koji bi mogli da se nađu na studentskoj listi.

Zašto studenti odbijaju opoziciju

Studenti ne odbijaju komunikaciju sa opozicijom iz hira, niti iz političke nezrelosti, kako se to često sugeriše. Oni odbijaju saradnju jer značajan deo opozicije doživljavaju kao saučesnika u održavanju sistema Aleksandra Vučića, a ne kao njegovu realnu alternativu.

Studentski pokret je više puta javno pozvao opozicione stranke da ih bezuslovno podrže, bez preuzimanja protesta, bez nametanja lidera i bez političke trgovine. Takav poziv podrazumevao je jasno svrstavanje uz narodni bunt i preuzimanje odgovornosti za prethodne političke odluke.

Taj poziv Dragan Đilas nije prihvatio.

Naprotiv, upravo je Đilas, zajedno sa tadašnjim opozicionim partnerima, napravio dogovor sa vlašću nakon beogradskih izbora, prihvativši narativ o „pobedi“ vlasti u uslovima koje je i sam okarakterisao kao neregularne. Ta odluka je duboko podrila poverenje građana i demoralisala protestni potencijal.

Nakon toga, u trenutku kada je opozicija imala realnu priliku da kroz jedinstven nastup i institucionalnu borbu ozbiljno uzdrma režim, usledio je bojkot izbora, koji je režimu omogućio da bez otpora učvrsti apsolutnu vlast.

Studenti to nisu zaboravili.

Zato danas ne žele „komunikaciju“ u smislu političkog kalkulisanja, već jasno razgraničenje: ko je spreman da stane uz borbu bez zadnjih namera, a ko u nju ulazi samo kao u novi pregovarački čip.

Studentski otpor nije nastao kao pomoć opoziciji. On je nastao zbog njenog neuspeha.

I dok opozicioni lideri govore o nadi u razgovore „ove godine“, studenti već mesecima pokazuju da se poverenje ne stiče izjavama, već delima — i da se saučesništvo, čak i prećutno, ne briše vremenom.

Oznake: Dragan Đilas, opozicija, saradnja, studenti