Прочитај ми чланакПланина Бобија, смештена у западној Србији, у подручју Азбуковице, простире се између десне обале Дрине, Соколских планина, Јабланика, Медведника и кањона Трешњице. Ово подручје познато је по изузетним природним вредностима. Овде је и станиште БЕЛОГЛАВОГ СУПА, највеће птице у Европи, док се у реци Трешњици мрести ретка и заштићена врста рибе, младица, што додатно говори о значају овог екосистема.
Ипак, упркос богатству природе, Бобија се већ годинама суочава са озбиљним еколошким проблемима. На овој планини и даље стоји несанирано рудно јаловиште некадашњег рудника барита, који је престао са радом пре више од две деценије.
!
Uzeta 3 nova uzorka (drenažne i vode sa potoka)
Sve inspekcije pozvane (boli ih k), Batut too boli ga…
Postoji vajber grupa za Bobiju (upadajte ko želi da radi)
Priprema se tužba
@DANDZY je danas bila na Bobiji, hvala ti pic.twitter.com/3mW9C09saU— OSNA sa omladine strane (@UdruzenjeOSNA) April 20, 2026
Док законске обавезе о санацији рударских локација остају неиспуњене, све су гласнија упозорења да су ранији и актуелни истражни радови могли имати негативан утицај на квалитет воде, земљишта и здравље локалног становништва.
Бобија под притиском рударских интереса:јаловиште, загађење и питања без одговора.
Рудно јаловиште на планини Бобији стоји несанирано већ више од две деценије, након што је некадашњи рудник барита већ дужи временски период неактиван. Закони постоје као мртво слово на папиру а према Закону о рударству јаловишта морају бити санирана у периоду од годину дана након престанка рада рудника.
Преко компаније Бобија Д. О. О. из Љубовије, која је експлоатисала некадашњи рудник барита на самој планини, сада је истражна права добила инострана фирма Constantin Resources Limited, док су исти купљени од стране Middle Island resources, чиме су истражна, као и потенцијална експлоатациона права прешла у руке ове аустралијске компаније.
У питању је фирма која има 14 лиценци за истражне радове на подручју Србије са 62 000 хектара истражног простора, чиме је наша држава потенцијално осуђена да прерасте у рударску колонију.
Након пријаве Министарству за заштиту животне средине да су водотоци и изворишта планине Бобија угрожени, директор компаније Бобија Д. О. О. која је некада вршила експлоатацију барита на том подручју и иза себе оставила несанирано језеро контаминирано тешким металима, је исто испустио у оближње потоке, а рупу затрпао контаминираном рударском јаловином. Све је то и документовао у одговору на пријаву.
Из ових потока и Оровичке реке, где је контаминирана вода завршила, мештани заливају баште и користе воду за напајање стоке. Овиме је потенцијално нарушен квалитет воде којом се снабдевају села подно Бобије.
На терену, на оближњим потоцима недалеко од рудника присутна је слузаста материја жуто-нарандзасте боје у рударској терминологији познатија као „Yеллоw боy“, сигуран знак да је вода засићена тешким металима који падају на дно.
По изјавама мештана некада салмонидна Оровичка река богата рибљим фондом пастрмке, раковима, итд. већ дужи период је мртва река.
У научном раду из 2013. године који је објавио доктор геолошких наука Божидар Ђокић наводи се велика количина тешких метала попут олова, арсена, бакра, цинка, никла, итд. у водотоцима, као и земљишту у непосредној близини рудника.
Активисти локалних еколошких удружења су самоиницијативно узели узорке воде након дубинских истраживања аустралијске компаније на месту некадашњег старог рудника барита и резултати су показали још већу контаминацију воде тешким металима него што је био случај 2013.
Поменута анализа може потенцијално сугерисати на додатно нарушавање квалитета воде након истражних радова, као и могућност да су дубинским истраживањима потенцијално нарушени подземни водени токови, „издани“, којима је читава Бобија испреплетана.
Бобија као природни драгуљ Западне Србије, са мноштвом видиковаца, богатством шумама, опасана са две стране планинским рекама, Љубовиђом и Трешњицом, сада је у интересној сфери рударских компанија које су прелиминарним резултатима дошле до података да сама планина крије жицу сребра и злата дугу више од пет километара.
Активисти еколошких удружења из Ваљева и Љубовије поручују да је борба тек почела и да ову планинску лепотицу неће оставити на милост и немилост рударским компанијама. Одговорност појединаца и државе не сме изостати када је у питању здравље становника као и нарушавање природног богатства Бобије које је ранијим Просторним плановима Републике Србије предвиђено за заштиту.
Из Еколошко шумарске асоцијације „ЕКОШУМ“ поручују да је ово само почетак истражних радова на подручју западне Србије и да се у будућем периоду очекују истражни радови на Тисовику, Медведнику и Јабланику.
Из удружења додају да време одговорности мора доћи када је јавни интерес у питању и да интереси иностраних рударских компанија не смеју бити приоритет за било коју власт.
На основу Члана 74. Устава Републике Србије, свако мора имати гарантовано право на здраву животну средину и благовремено обавештавање о њеном стању.
