Саговорници оцењују да би у пракси ова средства, између осталог, могла да се троше на инфраструктуру за смештај будућих регрута. Део касарни је протеклих година продат. Део је годинама ван функције, па је потребно да се доведу у прихватљиво стање.

Уколико се обавезни војни рок уведе и заживи, држава ће имати и стални годишњи трошак. Он ће обухватати плате регрута, њхово издржавање, исхрану, стално одржавање објеката.

Још је буџет за 2024. годину предвидео расход за „уређење објеката за служење војног рока“. За ту намену је, како су касније показали подаци о извршењу, потрошено 5,35 милијарди динара у тој години, пише Форбес Србија.

Без одговора министарства

Новац за служење војног рока налази се и у буџету за текућу, 2025. годину.

А подаци показују да је у периоду јануар-септембар ове године потрошено 4,2 миљарде динара. Од планираних 9,1 милијарди за целу годину.

У вези потрошње за служење војног рока, упућена су питање Министарству одбране, али одговор није стигао.

Процене Министарства одбране

На сајту Министарства одбране може се пронаћи документ који се односи на средњорочни план за период 2025-2027. Ту се налази и процена финансијских средстава за „уређење објеката за стварање услова за активирање обавезног служења војног рока“.

Према том плану, за 2025. годину су била процењена потребна средства од 10.159.623.000 динара.

У 2026. је за ову намену процењено да је потребно 8.360.184.000.

Процена је и да је исто толико (8,36 милијарди) потребно и у 2027. години.

За шта је све потребан новац?

Војни аналитичар Владе Радуловић наводи да буџетска ставка „служење војног рока“ покрива комплетан логистички, кадровски и организациони оквир служења војног рока.

Она се, према његовим речима, односи на саму исплату „војничких плата“, али обухвата и шири спектар расхода који су непосредно везани за организацију и реализацију служења војног рока.

– У пракси ова средства поред новчаних примања могу обухватати још и трошкове исхране, набавку и одржавање личне и колективне опреме (униформе, обућа, лична заштитна опрема, постељина), здравствену заштиту, трошкове обуке – наводи он.

У ове трошкове су, такође, укључени и потрошни материјал, муниција за обуку и одржавање наставних средстава, накнаде и додатни трошкови ангажованог професионалног кадра који учествује у обуци војника, наводи Радуловић.

Говорећи о стању објеката и инфраструктуре потребне за служење војног рока, Радуловић наводи да су реформа Војске и суспендовање обавезе служења војног рока резултирали продајом једног дела имовине, објеката и касарни, јединицама локалне самоуправе, и изградњом станова за припаднике сектора безбедности – тако да је њихов број значајно смањен.

Осим тога, он наводи и да је један број објеката дужи низ година био ван функције, коришћен у смањеном капацитету, без икаквог одржавања и улагања.

Део инфраструктуре је, према речима Радуловића, због протока времена у потпуности неусклађен са савременим стандардима (безбедносним, санитарним, енергетским).

– Дакле, основна инфраструктура постоји, али је и поред свих улагања и обнова у протеклом периоду потребно додатно издвајање средстава за даље функционално унапређење и довођење свих објеката у нормативно прихватљиво стање – наводи Радуловић.

Поправљање запостављене инфраструктуре

Коментаришући за шта служе средства за „служење војног рока“ која се последњих година налазе у буџету, војни аналитичар Александар Радић каже да је, између осталог, потребно да се уради инфраструктура за смештај, јер је део касарни продат.

Са друге стране, касарне које су остале у војним рукама, немају ону количину радне снаге коју су некада имали, када се служио војни рок и када сте могли војнике да пошаљете да „среде нешто“, наводи Радић.

– Сада су војници преоптерећени, а оно што имамо професионалних војника, после радног времена одлазе кући. Сада треба довести у ред управо то. Објекте у којима можете да боравите и током ноћи. Да уредите те просторе, поправите инфраструктуру – наводи Радић.

Радић каже и да је потребно да се среде инсталиције, купује се нови тип ормарића за опрему, нов намештај.

– Претпостављам да ће купити део нових кревета – додаје.

На питање ко спроводи радове на потребној инфраструктури, Радић наводи да то зависи од случаја до случаја и да претпоставља да је потребно да се ангажују уговарачи који ће то да ураде.

Он наводи да је то доста слаба тачка када се ради о контроли, јер су пре пар година доста пооштрени прописи, па све има високе степене заштите података.

Радић оцењује и да је новац који се издваја за служење војног рока најмањи проблем. По његовом мишљену, прва тема је образложити зашто уводите служење војног рока, и припремити концепт обуке који ће бити савремен и сврсисходан.

– Да бисте вратили једну обавезу, а ово је јако осетљива обавеза, морате да разговарате са људима. Морате да утрошите много времена, да објасните потребу, да говорите отворено о томе. Да кажете какви ће бити услови. Све сте то морали да урадите пре него што дођете на идеју да кажете ‘е сад обавеза постоји.

Сређено 125 објеката

Србија је током 2025. реновирала више од 125 објеката предвиђених да се користе након обнове обавезе служења војног рока. Али је остало још тога да се обнови, изјавио је почетком децембра министар одбране Братислав Гашић.

Према оцени Влада Радуловића, изјаве о реновирању више од 125 објеката односе се на касарне, односно на смештајне објекте, објекте за исхрану, наставне просторије, кабинете и полигоне за обуку, као и пратећу инфраструктуру (санитарни чворови, грејање, водовод, електроинсталације).

На питање да ли постоји листа или податак о реновираним објектима, Радуловић наводи да обједињена и детаљна листа са пописом тих објеката по називима, површинама и локацијама – углавном није јавно објављивана.

– Разлога за то је неколико. Најчешће се наводе они „безбедносни“ будући да се ради о војној имовини – наводи он.

Он наводи и да му се чини да негде постоји пракса да се ти подаци износе збирно, а не по појединачним објектима.

– Наравно, делимично се може доћи до конкретнијих одговора кроз, рецимо, различите годишње извештаје или званична саопшења Министарства одбране.

У оквиру Министарства одбране и Војске Србије налазе се 54 касарне, 123 војна комплекса, 77 војних објеката и пет група војних објеката. Такође и седам домова Војске, пет војних аеродрома, један ваздухопловни завод и база „Југ“.

То се може видети из Одлуке о одређивању назива војних комплекса и војних објеката и њених измена, а која је објављена у Службеном војном листу 2024. године.

Стални годишњи трошак

– Уколико обавезни војни рок буде уведен и редовно се буде спроводио, држава ће у том погледу имати сталне годишње трошкове – наводи Радуловић.

Међу њима ће бити новчана примања и трошкови издржавања регрута, исхрана и здравствена заштита, стално одржавање и обнова објеката, обнова и замена опреме, додатни трошкови професионалног кадра, енергенти и комуналне услуге, наводи он.

– У складу са тим, ови расходи не би били једнократни, већ би постали део редовне буџетске потрошње Министарства одбране, уз могуће варијације у зависности од броја регрута и трајања служења војног рока.

Новац најмањи проблем

Александар Радић сматра да су трошкови за служење војног рока „најмањи проблем“.

Према његовим речима, набавке наоружања и опреме, које су насумичне, хаотичне, непромишљене, и у потпуности политички и приватно мотивисане су драматично скупље у односу на читав концепт служења војног рока.

– Та читава сума за служење војног рока уопште није тема. Новац је овде задња тема. Прва тема је образложити зашто уводите служење војног рока, припремити концепт обуке. Много тога има да се уради, што бих истакао као важније теме него новац – рекао је он.

Одлагање због инфраструктуре и стања у друштву

У септембру 2024. тадашњи премијер Милош Вучевић рекао је да је идеја да обавезно служење војног рока, у трајању од 75 дана, почне у септембру 2025.

Међутим, у недавним изјавама, министар одбране Братислав Гашић је навео да се прва генерација која ће служити војни рок може очекивати почетком следеће године.

Владе Радуловић сматра да је „одлагање“ увођења, односно „одмрзавања“ одлуке о обавезном служењу војног рока последица комбинације више фактора.

Питање инфраструктуре, касарни и центара за обуку, свакако је једно од најважнијих, сматра он.

– Ништа мање важно није ни питање старешинског кадра, односно непостојање довољног броја официра и подофицира који би били задужени за обуку и рад са великим бројем регрута.

Ту су, како каже, и финансијски разлози и додатно „трајно“ оптерећење буџета, али и нормативни разлози оличени у потреби усклађивања низа закона и других подзаконских аката и процедура.

– На крају ту је и шири друштвени контекст који се тиче актуелних протеста у земљи који трају од 1. новембра прошле године, а које управо предводе млади – наводи Радуловић.

Александар Радић оцењује да је 1. новембар (прим. аут. – датум пада надстрешнице у Новом Саду) заправо променио динамику. Најаве из септембра прошле године су биле да се почиње са служењем војног рока ове (2025.) године.

– Као што знамо нико није позван. Друштво је потпуно подељено и постало је заиста незамисливо да позовете средњошколце који су били врло активни учесници протеста да служе војни рок.

Радић указује и да правна процедура за служење војног рока није припремљена.

Према његовим речима, у Скупштину није ни дошао предлог измена и допуна Закона о војној, радној и материјалној обавези. Он је потребан да би се укинуло замрзавање војног рока из 2010.

Такође, није припремљен ни закон који дефинише статус регрута са приговором савести, наводи Радић.