Pročitaj mi članakSrpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Hristovog vaznesenja – Spasovdan, koji je i slava grada Beograda još od 1403. godine.
Prema verskom učenju, Spasovdan se proslavlja u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje.
Nakon toga se na Maslinskoj gori naočigled svih uzneo na nebo, čime je završio svoje delo spasenja. Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.
Spasovdan je pokretnog datuma, ali uvek pada u četvrtak jer se slavi 40-og dana od Vaskrsa (nedelja).
Mnoge porodice ga slave kao Krsnu slavu, u mnogim gradovima i selima su na današnji dan zavetine i vašari, a slava je i stočara i poljoprivrednika.
Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, a na isti praznik je i dopunjen pet godina kasnije.
Despot Stefan Lazarević je 1403. godine gradu Beogradu dao status srpske prestonice i u čast obnove i napretka za slavu grada odredio Spasovdan. Praznovanje gradske slave je tokom burne istorije grada, okupacija, ratova i komunizma povremeno prekidano, ali uvek nastavljano.
Poslednji put obnovljeno je skromnom litijom oko crkve, 1992. godine da bi godinu dana kasnije, ulicama Beograda prošla velika spasovdanska litija predvođena patrijarhom Pavlom, prvi put posle 46 godina.
