Распуштају се одбори СНС, њихови одборници не гласају за кандидате своје странке, претње отказом више нису довољне, па дојучерашњи сигурни гласови престају то да буду, а најава о тродневном “великом народном сабрању” у Београду распала се у парампарчад јер је “армија” овог пута заказала… Већ месецима се у владајућој партији дешава незамисливо, војничка дисциплина попушта, послушност се више не подразумева и чини се да ћемо тек гледати како се најбројније страначко тело Србије осипа пред очима јавности. Саговорници Нове сматрају да ће у месецима који долазе грађани тек бити засути разним аферама што у области политичког живота, што у области криминала, из којих ће испливати прави карактер владајуће странке.

Само у минулих неколико недеља распуштена су најмање три општинска одбора Српске напредне странке и то у Бору, Сокобањи и Књажевцу, а иста судбина могла би да задеси и одборе у Мајданпеку и Бољевцу.

Напредњаци у Ваљеву, иако имају већину, први пут нису подржали сопствени предлог за избор чланова Градског већа, па четворо кандидата које је предложио градоначелник Лазар Гојковић није добило неоходан број гласова.

Четири начелнице Општине Звездара смењене су са руководећих позиција зато што су одбиле да присуствују митингу Српске напредне странке који је одржан 27. јуна у Београду. Ова одлука начелнице Управе Општине Звездара Оливере Јовановић уследила је неколико дана након митинга, односно после седнице Скупштине Општине Звездара, која је одржана 30. јуна.

Сви смо добро запамтили и велеобрт у Кули, када кандидат СНС за председника Скупштине општине Велибор Милојичић није изабран на првом гласању, јер је један одборник власти гласао против.

Сведочимо ли почетку краја послушне армије од близу 700.000 чланова?

Улазимо у фазу расплета…

Некадашњи функционер СНС и бивши начелник Војно-безбедносне агенције Момир Стојановић овим поводом каже да улазимо у фазу расплета, да је незадовољство у владајућој странци велико и да грађани треба да буду спремни на то да ћемо у месецима који долазе имати још афера што у области политичког живота, што у области криминала, из којих ће испливати многе нове информације о томе како функционише највећа странка у држави, а и шире.

“Није никаква тајна, да је већ годину дана присутно незадовољство у чланству СНС. То незадовољство се, пре свега, односи на непристајање на централистичко управљање и руковођење странком. Ранијих година се кадрирање у Српској напредној странци и довођење људи на кључне функције у локалним самоуправама, заснивало на томе да одлуке доносе фамозни координатори Српске напредне странке”, каже Стојановић и даље објашњава:

“Ми имамо 27 округа, а колико ја знам, постоји осам координатора СНС. Свако од њих држи по три округа и они су неприкосновени у погледу кадрирања, рекетирања приватних и државних фирми, и намештања новца за касу СНС. Сада се у чланству, поготово оном млађем, јавља велико незадовољство због тога што се извесни људи без људског и професионалног квалитета постављају на функције у локалним самоуправама. И ми сад присуствујемо том једном тихом бунту”.

С друге стране, додаје он, чини му се да један део чланства СНС постаје свестан тога да политика коју власт спроводи урушава друштво.

“Ту мислим, пре свега, на атмосферу у којој се сваког дана деси неко убиство и исплива понека афера у погледу криминала, корупције, злоупотребе, бахаћења… Не треба заборавити да велики број присталица СНС годинама очекује од странке нешто, а то се не дешава. Затим, велики број чланова те странке је годинама на привремено-повременим пословима, без коначног решења. На послетку у самом врху Српске напредне странке присутно је сазнање да никако не успевају да побољшају рејтинг”, каже Стојановић.

С овим оценама слаже се и професор Факултета политичких наука у пензији Зоран Стојиљковић, који каже да смо после дугог времена пред изборима са неизвесним исходом и да та врста атмосфере доводи до додатног загревања већ и онако прегрејаног страначког, утренираног строја.

“То се показује кроз неку врсту теста локалних и регионаних повереника, који вас према централи друкају или хвале, зависно од тога какав је ваш изборни резултат и број гласова. Они себе нарочито не воле у конкурентном статусу, а већ полако имају осећај да брод почиње да тоне. И онда је то та врста климе у којој су спремни да раде и оно што никад нису радили како би испунили те резултате и остали на трону у тој међусобној компетицији”, каже Стојиљковић.

Зато је суровост координатора и повереника све већа, али по први пут долази и до отпора с друге стране.

“На основу онога што сам од синдиката “Независност” добио као информацију, они никад нису тако масовно и бахато, неприкривено, тестирали ко ће гласати за њих. И мислим да је лош резултат теста довео до тога да изборе нисмо имали у јулу. Пазите, раније сте имали квоте, па задужите шефа. Сад су отворено лобирали и притискали људе за које имају претпоставку да нису баш њихови. Али по свему судећи, та врста приче није прошла”.

Кад нећеш силом…

Зато се прешло на План Б. Кад не може силом, вратимо се на “хлеба и игара”.

“Имамо две појаве које се сад одвијају у Србији, а које чини ми се нису завредиле велику пажњу јавности, а врло су важне”, каже овим поводом Момир Стојановић и даље објашњава:

“С једне стране, имамо директора ПИО фонда Рељу Огњеновића који већ месецима обилази локалне самоуправе, окупља пензионере и о државном трошку организује славља, све у намери да тај део гласача убеди да на предстојећим изборима подрже СНС. С друге стране, имамо другу појаву у којој председник Србије, актуелна председница Скупштине и министар финансија организују разне вашаре, односно славља под шаторима. Тако да су они већ почели са кампањом, али о државном трошку”.

А та граница између државне и партијске касе, како сматра професор Зоран Стојиљковић, одавно је избрисана.

“Видимо сад то такмичење партијских функционера за организовање сеоских вашара, прослава или панађура о не зна се чијем трошку. Имамо и ову причу о силним митинзима за које су избегли обавезу да поднесу извештај. Значи, то вам је она ситуација, типична за њих, да кад заробите државу, кад развалите и ту танку опну између партијског и државног апарата, онда логично и нема више разлике између државне и приватне или страначке касе. Мој колега Срећко Михаиловић је то дивно формулисао, кад је рекао да је то напредњачки неокомунизам”, каже Стојиљковић.

На питање да ли очекују још изненађења у вези СНС, оба саговорника Нове одговарају потврдно.

„Свакако. С обзиром на посао којим сам се бавио, сматрам да сам мало боље информисан од просечне особе у Србији. Ми улазимо у један период опште политичке турбуленције, у период у коме ће нам постати свакодневница нека афера из области криминала, убиство, обрачун око новца… Народ ће у месецима који долазе, а пре свега до избора, имати чиме да се чуди. Ближимо се једном расплету који је по мени неизвестан, обзиром на општу и дубоку подељеност која постоји у друштву”, каже Стојановић, док Стојиљковић сматра да афера неће бити само у области криминала.

“Јавна предузећа, обећана радна места, власници разних приватних предузећа, поготову они који стално добијају на свим тендерима. Та клијентелистичка мрежа мора да се подмазује и постала је доста велика и скупа”, закључује Стојиљковић.

(Нова)