Pročitaj mi članakIza diplomatskih formulacija o „jačanju partnerstva“ stoji dobro poznat obrazac, Vašington Srbiju posmatra pre svega kao poligon za sopstvene interese na Balkanu. Vučić, sa druge strane, na ovakvim susretima gradi sliku „međunarodnog legitimiteta“ koji mu je potreban u unutrašnjoj politici. U objavi predsednika Srbije na društvenim mrežama navodi se da je sa Rubiom razgovarao o unapređenju političkog dijaloga i ekonomske saradnje, sa akcentom na rešavanje pitanja američkih tarifa i podsticanje trgovinske razmene. Razmatrani su i zajednički bezbednosni izazovi. Dok Stejt department susret Vučića i Rubija predstavlja kao korak ka jačanju strateškog partnerstva, u javnosti ostaju otvorena pitanja o pravim motivima i zakulisnim igračima koji prate ovakve razgovore.
Sa druge strane, nedavnom intervju na našem kanalu Centar Srbin info, istraživački novinar iz Zagreba, Domagoj Margetić, izneo je zapanjujuće činjenice do kojih je došao.
On je upozorio da u zapadnim centrima moći, pre svega u Davosu, za Vučića aktivno lobiraju i predstavnici kompanije Rio Tinto, kao i strukture bliske HDZ-u. Prema njegovim rečima, taj lobi radi u dva pravca: prvo, da Vučić bude prihvaćen kao „stabilan partner“ za zapadne vlade, i drugo, da se Srbiji otvori put ka članstvu u Evropskoj uniji uz paralelno obezbeđivanje interesa u sektoru eksploatacije litijuma. Da li su i ovi ,,sastanci na marginama“deo ,,izlobirane priče“?
U tom svetlu, kada Vučić govori o „ekonomskoj saradnji“ i „trgovinskim temama“, logično je postaviti pitanje, da li se iza tih diplomatskih fraza krije i priprema terena za legitimizaciju spornih projekata poput Rio Tinta? I da li je uloga HDZ-a u ovom procesu posrednička, kao svojevrsni garant da će Srbija „na vreme“ isporučiti sve što se od nje traži?
Ako je to tačno, onda razgovori sa američkim zvaničnicima nisu samo bilateralni diplomatski susreti, već i deo šire mreže interesa u kojoj korporacije i regionalni saveznici oblikuju pravac srpske politike više nego domaći instituti ili volja građana.
