Pročitaj mi članakIza diplomatskih formulacija o „jačanju partnerstva“ stoji dobro poznat obrazac, Vašington Srbiju posmatra pre svega kao poligon za sopstvene interese na Balkanu. Vučić, sa druge strane, na ovakvim susretima gradi sliku „međunarodnog legitimiteta“ koji mu je potreban u unutrašnjoj politici. U objavi predsednika Srbije na društvenim mrežama navodi se da je sa Rubiom razgovarao o unapređenju političkog dijaloga i ekonomske saradnje, sa akcentom na rešavanje pitanja američkih tarifa i podsticanje trgovinske razmene. Razmatrani su i zajednički bezbednosni izazovi. Dok Stejt department susret Vučića i Rubija predstavlja kao korak ka jačanju strateškog partnerstva, u javnosti ostaju otvorena pitanja o pravim motivima i zakulisnim igračima koji prate ovakve razgovore.
Са друге стране, недавном интервју на нашем каналу Центар Србин инфо, истраживачки новинар из Загреба, Домагој Маргетић, изнео је запањујуће чињенице до којих је дошао.
Он је упозорио да у западним центрима моћи, пре свега у Давосу, за Вучића активно лобирају и представници компаније Рио Тинто, као и структуре блиске ХДЗ-у. Према његовим речима, тај лоби ради у два правца: прво, да Вучић буде прихваћен као „стабилан партнер“ за западне владе, и друго, да се Србији отвори пут ка чланству у Европској унији уз паралелно обезбеђивање интереса у сектору експлоатације литијума. Да ли су и ови ,,састанци на маргинама“део ,,излобиране приче“?
У том светлу, када Вучић говори о „економској сарадњи“ и „трговинским темама“, логично је поставити питање, да ли се иза тих дипломатских фраза крије и припрема терена за легитимизацију спорних пројеката попут Рио Тинта? И да ли је улога ХДЗ-а у овом процесу посредничка, као својеврсни гарант да ће Србија „на време“ испоручити све што се од ње тражи?
Ако је то тачно, онда разговори са америчким званичницима нису само билатерални дипломатски сусрети, већ и део шире мреже интереса у којој корпорације и регионални савезници обликују правац српске политике више него домаћи институти или воља грађана.
