Прочитај ми чланакТо што је фирма Трамповог зета, Џареда Кушнера, Affinity Partners, одустала од градње три куле у Београду, на земљишту на којем се налази Генералштаб, не значи да рушења овог културно-историјског комплекса неће бити. Наиме, лекс специјалис који је донет управо због овог пројекта омогућава градњу и другим инвеститорима, а претпоставка студената, као и стручњака са којима смо разговарали је да би нови закупац могла да буде нека арапска компанија.
Након што је пре два дана из фирме Џареда Кушнера стигло саопштење да се повлачи из пројекта Генералштаб, како је наведено, из поштовања према народу Србије и Београду, реакција грађана, пре свега студената и стручњака, који су се у највећој мери борили за статус овог културно-историјског комплекса, била је – победоносна! Иако су Кушнерово повлачење доживели као прву победу, сумњају да ће режим одустати од рушења и спекулишу да власт већ трага за новим инвеститорима – у арапским земљама.
“Очекујем да ће власт пронаћи новог инвеститора, али требаће им мало времена јер их је одлука Кушнера очигледно изненадила. Досадашњи послови које је наша држава водила указују на то да би нови инвеститори могли да буду из арапских земаља. Просто не знам ко би се други прихватио овог посла сад кад је Кушнер одустао. Сигуран сам да наш режим није унапред знао за повлачење Кушнерове фирме о чему нам све говори Вучићев бес који је јуче показао. То је главни показатељ колико су изненађени овом одлуком”, каже за Нова.рс историчар Ненад Лајбеншпергер.
Генералштаб
Наиме, лекс специјалис о згради Генералштаба, који је донет у новембру ове године, када је у питању рушење поменуте зграде и изградња новог објекта на њеном земљишту, не искључује могућност било ког заинтересованог инвеститора са којим наша држава склопи нови договор.
“У домену је нагађања ко би могао – ако ико – да замени Кушнера и потпише нови уговор са Владом Србије за пројекат Генералштаб. Питање је да ли ће то ико сада хтети да уради након што је у јавност, захваљујући медијима, а не транспарентном раду Владе, изашла гомила потенцијалних кривичних дела за која делује да су их ова власт и њени функционери починили како би обезбедили све погодности Кушнеру да почне да зида”, каже за Нова.рс новинар БИРН-а Радмило Марковић.
Арапи су, према речима наших саговорника, једна од могућих алтернатива.
“Ако бисмо гледали ко од познатих играча може да ‘ускочи’, можда би требало гледати ка Уједињеним Арапским Емиратима. Уосталом, познато је да је намера власти била да ‘провуче’ и овај дил са Кушнером кроз фирму из УАЕ, како би се све подвело под међународни споразум Србије и УАЕ и тако оправдао изостанак било каквог јавног надметања за простор Генералштаба”, објашњава Марковић.
Улога Игл Хилса у пројекту Генералштаб
Подсетимо, у пројекат Генералштаб требало је да буде укључена и компанија Игл Хилс, у чијем већинском власништву је и Београд на води. Како је објавио Ројтерс у априлу прошле године, уочи потписивања уговора, договорена је сарадња Мухамеда Алабара, председника поменуте компаније, са Кушнером, када је реч о инвестицији на месту рушевина Генералштаба.
Када је реч о Србији, емиратски милијардер је рекао да „позитивно гледа на сарадњу са Кушнером“ и да је „веома узбуђен због више луксузних пројеката на тржишту“, али није прецизирао шта би то партнерство подразумевало.
Да је договор о уласку Игл Хилса био и коначан, јасно је и кад се погледа званичан сајт тог пројекта који је добио назив Трумп Тоwер Белграде. На тој интернет страници постављена су два линка – један који води на сајт Трампове организације и други на званичан сајт Игл Хилса.
Међутим, из компаније Игл хилс одбили су да коментаришу одустајање фирме Џареда Кушнера од градње хотела на месту Генералштаба. Наиме, инвеститор из УАЕ и већински власник Београда на води Мохамед Алабар, претходно је у интервјуу за Инсајдер, у мају ове године, навео да верује да је пројекат на месту Генералштаба „добар за Србију“.
Генералштаб
На питање о планираним инвестицијама и обавезама државе Србије, Алабар је у интервјуу рекао да је „још рано за то“, и да „мисли да је уговор потписан само са Кушнеровим компанијама“.
Иначе, уговор који је дефинисао односе државе и инвеститора у случају Генералштаб, који је у међувремену објавио недељник Радар, омогућава да стратешки партнер може пренесе уговор на повезано лице са седиштем у Уједињеним Арапским Емиратима и то без сагласности Србије.
