Nezadovoljan tužiocima i zakonom koji predviđa "tužilačku istragu“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić preti da će istražne nadležnosti da vrati policiji. To je, međutim, mač sa dve oštrice.
Човек који 13 година влада Србијом чврстом руком – који је и председник и премијер, министар, врховни тужилац и главни судија – дозволио је себи коначно да све то јавно призна.
На свечаности поводом Дана полиције ненадлежни Александар Вучић је, наиме, рекао да ће предложити Влади Србије да са Скупштином ради „не на даљем развлашћивању полиције, већ на давању чвршћих овлашћења полицији“. А зашто? Зато што је део овлашчање које је имала полиција, објаснио је самозвани „врховни командант“, некада, не тако давно, био додељен тужилаштву.
Мислио је на закон који је донела власт Бориса Тадића, под диригентском палицом тадашњег државног секретара Министарства правде Слободана Хомена, а који је ступио на снагу 1. октобра 2013. Дакле, пре безмало 12 година.
Зашто „Хоменов закон“ баш сада смета Вучићу
Вучич се сада сетио да му смета што су полицији одузета нека овлашћења, па је на обележавању Дана полиције рекао:
– Највећа вредност друштва, уз ред и мир, је правда, без правде нема успеха ни у једној сфери живота. Да би до ње дошли, требаће нам јача и снажнија полиција. Одузимали смо овлашћења МУП-у, у складу са агендом такозваних европских реформи, и давали их тужилаштву, јер су нам рекли то је тако у развијеним земљама Европе. Нису то многи говорили јер су желели добро Србији, већ је увек било много лакше утицати на мањи број оних који су носиоци тужилачке и правосудних функција, него на оне који обављају свој посао у полицији.
Публика је регаовала громким аплаузом.
Председник државе је, међутим, сам себи скочио у уста, као да је стекао накнадну памет, што за њега није ништа ново. Тако је као Шешељев радикал 1995. претио убијањем 100 муслимана за једног Србина, па је године 2008. почео да се куне у Запад, да би 2012. посве ускочио у „европски фрак“.
Када је 2012. постао први потпредседник Владе Србије задужен за борбу против криминала и корупције, неки од новинара су га питали како мисли да се спроводи тужилачка истрага, кад тужиоци нису за то оспособљени; да ли можда планира да стимулише бивше тужиоце да се врате из адвокатуре, или полицијске инспекторе који су или отишли у адвокате, или су у пензији, да раде тужилачки посао, с обзиром да имају доста искуства?
Вучић је одговорио да не треба нико да брине, да Србија има довољно способних тужилаца.
Колико их има, показало се у протеклих 12 година. Дошло је дотле да он сам пљује тужиоце. Можда због последњих догађаја, када су они, који су већ прележали „дечје болести“, одлучили да раде свој посао по закону, а не више по диктату власти, што га је заболело.
Зато већ дуже време јавно прети „непослушним“ судијама и тужиоцима.
Тужилачки викенд
Некада су, пре тог закона који предвиђа да тужилац води истрагу, постојале истражне судије, искусни људи, који су годинама „пекли“ свој занат да би могли да дођу до те функције. И истражне судије су се ослањале на полицију, која је водила истрагу. Били су не само радно везани, него би постајали и пријатељи, били једни другима на располагању 24 сата дневно. А онда је нови закон све променио.
Како је то изгледало, за „Време“ прича један пензионисани полицијски функционер:
– Добијемо ми, оперативним радом, од доушника дојаву да ће у једном месту у унутрашњости Србије током викенда бити примопредаја веће количине кокаина, десетак килограма. Зовем на мобилни тужиоца у том граду, он недоступан. Зовем га на кућни број, супруга каже да је отишао са друштвом на пецање, у некој је викендици на језеру, тамо нема домета. Обуставимо акцију, јер би нас адвокат оних које ухапсимо оптужио да смо радили незаконито. Јавим колегама у Београду, и они похапсе групу и заплене дрогу. Тиме и преузму славу и похвале, новчане награде, а ми који смо све организовали и добили информацију останемо скрајнути. Захваљујући‚тужилачком викенду.
Прича садашњег адвоката, некад истражног судије, потом тужиоца, који је радио тај посао деведесетих: „Мене су се криминалци бојали, чак и они које сте ви из медија називали ‘жестоки момци‘. Али су ме и ценили, никад им нисам ‘сместио’ нешто за шта нису били криви. И никад нисам имао обезбеђење, као ови тужиоци сад. А послао сам на робију многе. Али то су били криминалци, нису мафија као ови сад. А мафија је организована, поготово кад је то омогућила држава, и зато тужиоцима треба заштита. Србија је у погледу мафије достигла САД или Италију, где су тужиоци мета“.
Манипулација тужиоцима
Пуковник полиције у пензији, искусан стручњак у борби против организованог криминала, тврди да се не зна шта је горе – кад истрагом руководе неискусни заменици тужиоца, који желе да напредују, па поступају по политичким налозима и жељама, или неспособни полицајци.
– Није битно да ли је завршио Полицијску академију, или неки сега-мега факултет. Човека ставе, на пример, да ради финансијски криминал, а он појма о финансијама нема, не зна у шта га бацају. Дечко без искуства, а нема ко ни да га научи како се ради. Шеф му, на пример, завршио ванредно Дефектолошки или Географски факултет, шта је тај могао да уради борећи се против ‘ала’ из света финансијског криминала – ништа. Зато су оптужнице падале. Исти случај је и са тужиоцима – кад власт хоће да заштити неког од својих тајкуна, пошаље младог тужиоца који се боји своје сенке. А и тај, кад види како су прошли тужиоци који су дирнули ‘осињак’, укључи онај ‚’мод самоодржања’.
Незадовољство у полицији
Вучић се најавом враћања полицијске уместо тужилачке истраге, креће, међутим, по танком леду. Јер, и у полицији већ има људи који се отворено супротстављају незаконитостима и на то указују на интерним састанцима. Људи који неће дозволити да их постројава нека „Дикси“ на функцији државног секретара и даје им наредбе.
– На Полицијској академији имали смо професора (и сад предаје), који нам је, коментаришући оне догађаје пред изборе у Лучанима, кад је Дијана Хркаловић постројавала полицајце, рекао: ’младе колеге, такву ситуацију себи никад у служби немојте да дозволите. Државни секретар је политичка функција и нема никакве ингеренције над вама. Ако са њом не долази начелник Полицијске управе, директор полиције или његов заменик, помоћник, немојте ни да је пустите унутра, а поготово не да вам издаје наредбе.
Ово Вучићево обећање је једно од многих „на папиру“, датих због саморекламерства. Он свакоме све обећа, а „обећање не кошта“. Он добро зна да је у полицији, поготово криминалистичкој, много незадовољних професионалаца који „гризу“ радећи свој посао, а онда им резултат буде нула – они које поха