Pročitaj mi članakPresuda Osnovog suda u Prištini kojom je službenik Vlade Srbije Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, prošlog petka proteran iz južne srpske pokrajne sa dvogodišnjom zabranom ulaska, uz novčanu kaznu od 3.000 evra i druge sudske troškove, nije stavila „tačku“ na ovaj politički skandal.
Како пише Данас, Поповић је по преласку административног прелаза изјавио да није постигао никакав договор са Специјалним тужилаштвом Косова нити да је признао кривицу – „изазивање раздора и нетрпељивости“ изјавом у Великој Хочи 18. јула да је „ОВК терористичка организација“.
Иако је Поповић пре изрицања пресуде пред судијом Кујтимом Краснићијем јавно потврдио да је „без приморавања и принуде постигао споразум о признању кривице“, а његов адвокат Милош Делевић изјавио да неће бити жалбе на судску одлуку да је реч о „споразуму са Тужилаштвом“, огласило се и Министарство правде Владе Србије.
Навели су да Поповићево признање кривице и пресуда „не производе правно дејство у правном поретку Србије, као ни у међународном праву, зато што ни Србија ни међународно право не признају легитимитет институције која га је закључила“.
Да ли је баш тако? Да ли је приштинским признањем кривице државног званичника Србије за изјаву да је „ОВК терористичка организација“ Београд аболирао злочине ОВК на КиМ и „жутој кући“ у Албанији, заменивши шестомесечни притвор о новчаном казном од 3.000 евра, или има још неких „дилова“?
Да ли је Поповић „државни мангуп“ и део „игре“ за изигравање српске јавности или је то, како процењују поједини политички кругови „врхунац обостарног шибицарења Београда и Приштине“.
„Очигледно је да је званични Београд у некој врсти делиријума јер нису усагласили ни коју верзију заступају у јавности. Поповић негира оно што се догодило и што је изјавио пред судом у Приштини, док Министарство правде тврди да су споразум о признању кривице и пресуда резултат принуде и немају право дејство, што апсолутно није тачно. Они су важећи као и Охридски споразум, који Вучић наводно није прихватио, а који је ушао у Поглавље 35 о преговорима за европске интеграције Србије. Саопштење Министарства правде је правна небулоза“, каже за Данас Дејан Мировић, професор Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у северном делу Косовске Митровице.
Он указује да је више него очигледно да и Игор Поповић и Министарство правде прикривају чињеницу да у пресуди нема тврдњи Аљбина Куртија, изнетих на основу снимака из Поповићевог мобилног телефона, да је Београд „прислушкивао разговоре званичника ЕУ на преговорима у Бриселу, што кључ за ово што се догађа“.
„То је главна тема коју треба истражити, а од које сад сви ‚перу руке’ обмањивањем српске јавности, јер би отворила питање и Вучићеве одговорности који је и наложио то шпијунирање. Овако је Поповић признањем кривице фактички аболирао ОВК и довео у питање могућност да Срби са КиМ траже правду за злочине је ОВК над њима починила. Јасно је да он признао кривицу уз сагласност Александра Вучића и да то није урадио у своје лично име, јер да је тако не би га бранило Министарство правде“, објашњава Данасов саговорник.
Мировић сматра да је за овај политички скандал најодговорнији Александар Вучић, јер је урадио „све оно за шта сад оптужује студенте у протесту – извршио је државни удар и суспендовао Устав Србије и међународно право – Резолуцију 1244 СБ УН“. „Да је ово нормална земља, он би морао да поднесе оставку, а то би требало да ураде и сви који су учествовали у преговорима Бриселу – функционери Канцеларије за КиМ и Канцеларији за координационе послове у преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини“, сматра Дејан Мировић.
Игор Поповић ухапшен је 18. јула на административном прелазу Брњак после парастоса српским жртвама ОВК у Општини Ораховац, служеном у Великој Хочи и сусрета са представницима Српске листе на северу КиМ. Због изјаве о ОВК у Великој Хочи Основи суд у Приштини прогласио га је кривм о одредио му једномесечни притвор. Био је у затвору у Гњилану, кад су 5. августа Специјално тужилаштво Косова и Поповићев адвокат саопштили да је признао крвицу.
Суђење је одржано 8. августа, а Поповић се први пут обратио српској јавности кад је прешао у цетралну Србију како би „разјаснио“ да „никаквог овде споразума са Куртијевим правосуђем нема, јер не признаје никакву кривицу за оно што је рекао“. Он се захвалио свима који су били уз њега: „држави Србији, Канцеларији за КиМ, председнику Александру Вучићу, породици и свом народу“.
На тврдње Министарства правде да је „Поповић потписао споразум под притиском“, реаговала је Аљбуљена Хаџију, министар правде у оставци Владе Косова.
„Српска држава не само да злоупотребљава званичне посете нашој земљи преко својих званичника подстицањем мржње и подела, већ наставља своју пропаганду чак и након споразума са институцијама Републике Косово о признању кривице, као у случају Игора Поповића“, поручила је Хаџију, која је уз поруку на Фејсбуку објавила и видео доказ да „Поповић и његов адвокат истичу да су признање кривице и споразум закључени добровољно“.
„Обрти“ у случају Игора Поповића, према оцени портпарола покрета Крени-Промени Николе Станковића, представљају „школски пример како власт у Србији прави херојске представе за домаћу јавност, а истовремено потписује понижавајуће папире иза затворених врата“.
„Таква политика има само једну сврху – да народ верује да се води борба, док се у стварности води тиха капитулација. Права политика није оно што кажете кад се вратите у сигурност своје канцеларије, већ оно што потпишете када сте под притиском. Ако је потпис лажан, онда га треба јавно и правно одбацити, а не правити двоструку верзију истине – једну за Приштину, другу за Београд“, поручује Станковић.
