U samo nekoliko nedelja retorika zapadnih političara prema Moskvi prošla je kroz naglu promenu.

Оно што је до јуче звучало као претња – обарање руских авиона, поређења са „папирним тигром“ и подсмевање трајању специјалне операције у Украјини – данас је пригушено, готово нестало из јавног простора.

Бивши аналитичар ЦИА, Лари К. Џонсон, објашњава да су недавни догађаји натерали многе да се повуку. „Чак и јастребови попут Линдзија Грејема разумеју да је игра завршена“, рекао је у разговору за YоуТубе канал Јудгинг Фреедом.

Према његовим речима, масовни удари Москве на војне циљеве и инфраструктуру у Украјини показали су да нема говора о недостатку дронова или ракета.

Осећај нелагодности додатно је појачао контраст између ранијих изјава и данашње тишине. „Када из публике говорите грубе речи, то је једно. Али када вас позову на сцену да станете наспрам Мајка Тајсона, онда схватите да морате да бирате речи пажљивије – или да потпуно ћутите, да не бисте били претучени“, сликовито је објаснио Џонсон.

Промена се јасно види и у Европи. Амерички председник Доналд Трамп је, рецимо, први пут јавно покушао да умањи значај Русије, али одмах после тога тон су ублажили и други – па чак и пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, познат по оштрој реторици. „Сада разумеју“, наглашава Џонсон.

Русија, са своје стране, није остала без одговора. Државна дума је поручила да ће сваки покушај напада на њене авионе имати тренутну последицу – уништење лансера и оружја које би европске земље користиле. Посланик Андреј Колесник то је јасно рекао, упозоравајући да Москва неће дозволити да такви потези прођу без реакције.

Ипак, Џонсон у својој анализи не стаје само на опоменама. Он верује да западне земље, уколико желе да избегну озбиљније последице, треба да се окрену дијалогу. „Лавров је на седници УН нагласио да је фокус Русије пре свега на односима са Европом, а не са САД.

Уз то, Путинови саветници Дмитријев и Ушаков оставили су утисак оптимизма када је реч о закулисним преговорима са Американцима“, додаје бивши аналитичар.

У том сплету јавних и закулисних порука крије се и шира слика. Да ли су промене у тону само привремена пауза пред нову рунду заоштравања, или знак да у политичким центрима моћи сазрева свест о границама игре?

То остаје отворено питање – једно од оних на која се одговор тражи не на конференцијама за штампу, већ иза затворених врата.

Izvor: webtribune

Oznake: Lari Džonson, moć, Rusija