Прочитај ми чланакЛекс специјалис остаје на снази, што значи да режим ништа не спречава да уместо Џареда Кушнера пронађе другог инвеститора и сруши Генералштаб. Да ли ће лекс специјалис за Генералштаб послужити као што је послужио Лекс Тенис, који је одабраним инвеститорима омогућио уносне закупе пољопривредног земљишта
Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа, повукао се из пројекта изградње хотела у Београду, односно луксузног комплекса који је планирала да на том месту изгради Кушнерова инвестициона компанија „Афинитy Партнерс“.
Међутим, лекс специјалис, док год је на снази, омогућава рушење Генералшатаба, довођење неког другог инвеститора који би заменио Кушнера, али и корушћење лекс специјалиса за склапање других уговора који би били штетни за Србију, а уносни за инвеститоторе по вољи режима, па адвокат Родољуб Шабић истиче да је „можда и једина одбрана против даље злоупотребе лекс специјалиса отпор јавности“.
Одлучујућа улога ТОК-а
Истог дана када је вест о Кушнеровом одустајању објавио Волстрит Журнал, Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) подигло је оптужни предлог против министра културе Србије Николе Селаковића због незаконитости приликом скидања својства културног добра над зградама Генералштаба.
„Због тога што значајни пројекти треба да уједине, а не да деле, и из поштовања према грађанима Србије и Београда, повлачимо нашу пријаву и овог пута се склањамо у страну“, изјавио је портпарол Кушнерове фирме, а пренео Волстрит Журнал.
То је други пут да су побуњени грађани осујетили милионска муљања – прво је било ископавање литијума, а у случају Генералштаба одлучујућу улогу је одиграо ТОК који од маја води истрагу због сумњи о фалсификовању документације на основу којих је Влада Србије укинула статус културног добра зграде Генералштаба.
Међутим, чак иако Кушнер заиста одустане од изградње на месту Генералштаба, остаје питање шта ће бити са тим комплексом, јер је, да би законски његово рушење било омогућено усвојен лекс специјалис који предвиђа експресно рушење Генералштаба.
Одустајање Кушнера делује дестимулативно
Адвокат Родољуб Шабић каже за „Време“ да је лекс специаљис „формално на снази“.
„То формално даје могућност власти да поступа у складу са њим, укључујући и то да пронађе новог инвеститора, али бар што се тиче инвеститора то не би требало да буде једноставно“, оцењује Шабић.
Истиче да не би требало заборавити да је лекс специјалису претходио низ незаконитих потеза власти.
„Ти незаконити потези власти протежу се од притисака на институције заштите културног наслеђа, преко фалсификовања докумената за укидање статуса културног добра, поводом чега Тужилаштво за организовани криминал води поступак – па до правно неосноване, на фалсификату засноване, одлуке Владе Србије о укидању статуса културног добра. Тек када је истрага показала да постоји основана сумња да су министри у Влади Србије и њихови најближи сарадници вршили кривична дела да би реализовали унапред, мимо свих закона, договорену ‘комбинацију’, онда је по хитном поступку предложен сам по себи правно скандалозан лекс специјалис“, каже Шабић.
Напомиње да је све сада познато и најширој јавности, па тако и потенцијалним инвеститорима и да на њих „свакако делује дестимулативно, одбијајуће“.
Да ли је могућ сценарио Лекс Тениса?
Поставља се и питање да ли би лекс специјалис за Генералштаб могао да послужи за склапање других уносних уговора за инвеститоре по вољи власти, као што је за то послужио такозвани Лекс Тенис.
Измене Закона о пољопривредном земљишту, односно Лекс Тенис, усвојене су крајем 2015. године како би био омогућен долазак великих инвеститора попут немачког узгајивача свиња Клеменса Тениса.
Он је, убрзо по доласку Вучића на власт, најављиван као спасилац српског свињогојства који ће отворити низ фарми и кланица по Војводини.
Зато је држава смислила закон по којем део атара сваке општине може да се додељује по пречем праву и тако одузима из закупа малим паорима који су ту земљу обрађивали деценијама.
Иако је, као и Кушнер у случају Генералштаба и Тенис поред усвојног лекс специјала одустао од инвестирања у Србији, Лекс Тенис је омогућио дугорочни закуп земљишта (до 30 година) многима који су поднели инвестициони план.
На основу Лекс Тениса и права првенства закупа за инвеститоре, уговоре су склопиле друге домаће и стране компаније. До 2018. године, комисија Министарства пољопривреде одобрила је укупно 22 инвестициона пројекта за закуп око 8700 хектара.
Најзначајнији инвеститори који су добили земљиште на 30 година по том основу су: Фоодланд, као део Атлантиц групе, који је добио право закупа земљишта у општини Свилајнац за потребе примарне производње и прераде; Митрос Флеисцхwарен у Сремској Митровици, компанија у власништву аустријског Гиерлингера, која је аплицирала је за земљиште за обезбеђивање сировинске базе за своју кланицу и Мастер Фруитс, инвеститор који је добио закуп у општини Прокупље за развој воћарства и прерађивачких капацитета.
Закуп земљишта на до 30 година тада је омогућен и и италијанској групацији Ла Линеа Верде, фирми Јакума у којој власнички удео има француска компанија Андрос као и фирми Yаyлафилиз у већинском власништву инвеститора из Турске.
Од домаћих привредника, позитивну оцену Комисије Министарства пољопривреде добио је пројекат фирме Андеx из Суботице којој је одобрен закуп 30 хектара земљишта за прераду воћа и производњу алкохолних пића.
На основу одобреног пројекта дугорочни закуп око 200 хектара пољопривредног земљишта у општини Инђија одобрен је и фирми Алиqуантум, која је према тадашњим извештајима портала Воице, имала седиште на истој адреси на којој се налазе просторије Народне сељачке странке Маријана Ристичевића. Према тадашњим подацима званичног регистра, та фирма није имала ниједног запосленог.
Шабић наводи да би лекс специјалис и по том питању могао формално да буде искоришћен.
„Могло би да буде тако, било за стварне уговоре, било за оне који, као у случају који помињете – а и неким другим случајевима – послуже као ‘огромни успеси’ за неумесно гласну пропаганду, а на крају остану без икаквих ефеката, бар оних корисних по нашу земљу“, каже Шабић.
Уставни суд би морао да спречи неотклоњиву штету
Међутим, напомиње да, као што је већ јавно говорио: Уставни суд би – да су прилике иоле нормалне – морао ту могућност да спречи.
„Уставни суд, по Члану 56 Закона о Уставном суду, може у току поступка, до доношења коначне одлуке, да обустави извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице. И то би морао учинити поводом већ поднетих предлога за оцену уставности овог вишеструко неуставног закона“, наглашава Шабић.
Ипак, напомиње да „нажалост препознатљива кадровска политика“ у управо актуелном избору нових судија – не чини вероватним да ће Уставни суд то и учинити.
„Чак и ако би Уставни суд то учинио, није искључено да би бахата власт на то реаговала као и у односу на део правосуђа чији јој се поступци не допадају, етикетирајући одлуку као ‘блокадерску’ и ‘криминалну’. Зато је дефинитивно најбоља а можда и једина одбрана против даље злоупотребе лекс специјалиса отпор јавности, грађана“, закључује Шабић.
Рушење Генералштаба као сврха лекс специјалиса
Оно што је очигледна намера лекс специјалиса о Генералштабу види се већ у Члану 3 тог закона у коме је наведено да зградама прети урушавање, а посебан куриозитет је то што је стање у којима се налазе те зграде децидно наведено у закону, чиме се то стање заправо користи као необориви аргумент за рушење Генералштаба.
Ово посебно „боде очи“ због тога што је другим законима већ омогућено да неки објекат, уколико представља опасност по живот људи, буде срушен на захтев инвеститора,. Рушење таквог објекта може да нареди и грађевински инспектор.
