Pročitaj mi članakU političkom Berlinu sve su češće naznake da se etablirane stranke okreću od Aleksandra Vučića kao garanta stabilnosti u regionu. Jedina stranka koja i dalje podržava njega i Milorada Dodika - je AfD.
Немачка политика у Александру Вучићу већ дуго види гаранта стабилности и сигурности на Балкану – од Ангеле Меркел, преко Олафа Шолца па до Фридриха Мерца.
Критике на неке аспекте његове владавине, додуше, одувек су биле присутне, али Вучић је и за политички Берлин и за Брисел био превише важан у неким од најважнијих процеса стабилизације западног Балкана, попут нормализације односа Србије и Косова и држања под контролом Милорада Додика. Стога се Вучића критикама није желело превише одвраћати од европских интеграција.
Ту су, наравно, и привредни аспекти, попут чињенице да је Немачка највећи страни улагач у Србији, а однедавно и питање стратешке сарадње у вези са експлоатацијом литијума у долини Јадра.
У последње време, међутим, примећују се све чешће назнаке да би ова „љубав из користи“ могла да пукне. Немачка се додуше држи упадљиво резервисано када је реч о подршци студентским протестима који од новембра прошле године држе Србију у шаху и који су уперени против актуелне власти у Београду, али изгледа да је стрпљење многима у Берлину при крају, што је видљиво из све чешћих критика на Вучићев рачун.
Чини се да је кап која је прелила чашу Вучићев недавни одлазак у Пекинг, на прославу 80. годишњице победе у Другом светском рату. Тамо се председник Србије руковао са аутократама, а посебно срдачан је био сусрет с Владимиром Путином, којег је немачки канцелар Фридрих Мерц (ЦДУ) пре неколико дана назвао највећим ратним злочинцем данашњице.
Поврх свега, Вучић је високог представника за БиХ Кристијана Шмита назвао „гаулајтером“, а посланике Европског парламента који су присуствовали протестима у Србији – „олошем“.
Спољнополитички портпарол посланичке групе владајуће СПД Адис Ахметовић осврнуо на конкретне вербалне нападе Вучића на Шмита и политичаре из ЕУ и то сместио у досадашња сазнања о политичару СНС-а.
– Александар Вучић познат је по својим вербалним провокацијама, с обзиром на то да је током рата у Босни био новинар тадашњег пропагандног ТВ-канала ‘Channel S’. Када аргументи више не помажу, посеже се дубоко у дисонантну реторичку кутију. Кључ за мир и стабилност у региону лежи у Београду. Да је Србија функционална држава са демократијом и владавином права, не би било ни сукоба у суседству. Вучић реторички подмеће пожаре како би скренуо пажњу са свог унутрашњополитичког неуспеха – директан је Ахметовић у саопштењу за DW.
А током једне расправе у Берлину пре неколико дана, Ахметовић није скривао своје разочарање развојем ситуације у Србији, али и у Босни и Херцеговини, а за дестабилизацију у региону криви искључиво Вучића.
– Вучић је постао дестабилизациони фактор не само за Србију него и за Босну и Херцеговину, Косово и Црну Гору“, рекао је Ахметовић и резигнирано закључио да је Берлин „годинама играо на погрешну карту.
Изгледа да је и владајућој Унији ЦДУ/ЦСУ све више непријатно када је прозивају да не упућује довољно критика на рачун власти у Београду. На упит DW-а о најновијим испадима председника Србије, потпредседник парламентарне групе за Југоисточну Европу из редова владајуће ЦДУ, Михаел Бранд, био је више него јасан.
Он закључује да Берлин и Брисел треба добро да размисле о даљој подршци Вучићу. „Не би требало да милијардама подржавамо аутократу, који Европу проглашава непријатељем, бори се против сопственог народа и агресивно наступа против суседа“, закључио је демокршћански политичар.
Сличну критику на Вучићев рачун изразио је и доајен ЦДУ-ове политике према ЕУ, Елмар Брок.
Иако више није у влади, странка Зелених и даље може преко парламентарних тела да утиче на немачку спољну политику. Известилац странке Зелених за западни Балкан и у овом сазиву је Борис Мијатовић. Он је оптужио Вучића да после десет месеци сада покушава да угуши протесте силом.
– Од средине августа држава под Александром Вучићем све чешће користи сузавац и пендреке како би спречила до тада мирне протесте. Најстроже осуђујемо примену насиља и покушаје застрашивања мирних демонстраната, као и сваки даљи облик ескалације, било да је реч о војним претњама државе или реторичким претњама – рекао је Мијатовић за DW.
Политичар Зелених, који је током претходног сазива често боравио у Србији, између осталог и као посматрач на изборима, сматра да су Вучићеви вербални испади усмерени против чланова зелене фракције у Европском парламенту – срамотни.
– Осуђујемо ову врсту комуникације и очекујемо од господина Вучића да се међународни уговори поштују, али и да се поштују њихове институције и њихови представници – закључио је Мијатовић.
Из релативно јединственог става посланичких клубова у Бундестагу издваја се једино став највеће опозиционе групе у парламенту – АфД.
Александер Волф (АфД )члан спољнополитичког одбора Бундестага, рекао је за DW да је АфД забринута догађајима у БиХ, те нагласио да поређења са нацизмом „наравно треба у начелу избегавати, нарочито у напетим ситуацијама или нестабилним регионима“.
Но, за разлику од посланика осталих странака са којима смо разговарали, посланик АфД-а сматра да је узрок проблема на Балкану негде другде.
– АфД главни разлог дестабилизације земље види мање у изјавама Вучића или Додика, а више у све аутократскијем понашању ЕУ и УН, те у унитаристичким настојањима Бошњака на ревизији Дејтонског споразума – каже Волф.
Волф, који је у јулу изазвао огорчење Бундестага одбивши да употреби појам геноцид за догађаје у Сребреници, сматра да и потерница против Милорада Додика служи хушкању једне етничке групе против друге. Он је закључио: „Босна и Херцеговина не може опстати као централизована држава, а Бошњаци не би требало да ускраћују права својим мањинама, посебно Хрватима и Србима (оп. ред.: Срби и Хрвати нису мањине, већ конститутивни народи у БиХ). Самовољна мењања изборног закона или кривичног законика у страначке сврхе треба одбацити. Додик је демократски изабран председник Републике Српске и као таквог га треба поштовати, нарочито ако га референдум у октобру потврди на функцији.“
