Pročitaj mi članakŽitelji Donbasa bili bi izloženi ukrajinskom genocidu da Rusija nije započela Specijalnu vojnu operaciju, ovakvo mišljenje izneo je srpski ekspert, profesor i dekan Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Banja Luci Predrag Ćeranić.
«Народ у Донбасу би страдао да је Украјина ушла у НАТО. Тамо би се налазиле ракете које би биле директна претња. Становништво у Донбасу доживело би оно што су доживели Срби који су били изложени геноциду» – рекао је Ћеранић на предавању у Москви на тему Информациона безбедност током рата — Искуство Републике Српске. 
Он је истакао да се у Републици Српској одлично сећају да је Русија била принуђена да «предузме тај корак да би заштитила свој народ у Донбасу». «Знате ли шта говоре у Србији и Републици Српској? Од брзине Руских тенкова у Украјини зависи наша судбина». 
Током предавања које је одржао на Академији за политичке науке Alter, Ћеранић је детаљно говорио о историји конфликта у Југославији. Он је тада радио у безбедносним структурама Републике Српске. Тада је било јасно да су корист од ескалације сукоба на Балкану имале САД и колективни Запад посебно Велика Британија. Он је истакао да међународне мисије, посебно ОЕБС, нису имале никакве везе са пружањем помоћи у решавању сукоба, оне су само извршавале обавештајне функције.
НАТО бомбардовање
Агресија НАТО на Савезну Републику Југославију почела је 24. марта 1999. године и трајала је 78 дана. Основни разлог да започне офанзивну операцију Савезна сила руководство алијансе правдало је жељом да «спречи геноцид над албанским становништвом на Косову».
На основу података НАТО, њихова авијаиција извршила је 38.000 борбених летова, више од 10.000 било је бомбардовање конкретних циљева. Подаци Србије говоре да је у бомбардовању погинуло између 3.500 и 4.000 људи, док је око 10.000 рењено међу којим јсу две трећине били цивили. Материјална штета износи до 100 милијарди америчких долара.
Током тромесечног бомбардовања Југославије НАТО снаге бацили су на територију Србије 15 тона муниције са осиромашеним ураном. Након чега је Србија избила на прво место по броју онколошких обољењ у Европи. У првих 10 година након бомбардовања у Србији је око 30 хиљада људи оболело од рака, а умрло је између 10 и 18 хиљада људи.
