Подешавања / Settings

– Мислим да ЕУ више не постоји, ако узмемо у обзир то како је та заједница функционисала 2005. Она је сад колекција индивидуалних нација с веома различитим интересима.

Како смо обавештени ДСС и Двери ће се: „одазвати позиву скупштинске радне групе за промену политичког система“ и тамо ће им рећи како не пристају на промену Устава и изнети примере кршења истог.

Геноцид су починили они који су званични непријатељи САД, али крвопролића истог обима не називају се геноцидима ако су у питању политички пријатељи САД.

Уговор, чији је садржај био непознаница за становништво земаља потписница, али и шире, прве су потписале Француска, Шпанија, Холандија, Португал и Италија, а Румунија се придружила 2008. године док је Пољска 2011. Литванија је земља „партнер“, а Турска има статус „посматрача“.

Шта треба да учини православна Русија да бисмо престали да је се плашимо?

Прво, да се са обе ноге врати на Балкан, чврсто и са свим структурама, као што су то урадиле римокатоличка Немачка и исламска Турска, са јасним назнакама да није овде привремено, већ да је дошла да остане.

Поред тога, ми немамо могућност да користимо ресурсе других, а своје практично немамо (радна снага нам није тако квалификована и иновативна као што често мислимо, док озбиљнијим минералним богатствима, које бисмо могли да извозимо, не располажемо).

Природни прираштај значајно је већи у муслиманској популацији и слична ситуација је и са осталим ЕУропским државама: У Француском 30 одсто деце испод 20 година муслиманске је вероисповести; у Великој Британији у последњих 30 година муслиманска популација је порасла са 82 000 на дваипо милиона.

Вашингтон и Брисел очекују од послушника у Београду потпуну издају Косова и Метохије, помоћ у рушењу Републике Српске и заоштравање односа са Москвом.

Није познато да ли и данашњи амерички амерички амбасадор у Београду у потпуности дели мишљење некадашњег аташеа за штампу амбасаде Велике Британије, али нема сумње да се и он бави проучавањем менталног здравља српског народа.

Иако папа Франциско у говорима позива да се помогне сиромашнима и вапи за социјалном правдом, у пракси делује у складу са политичким покретима који желе супротно.

Имајући у вези с тим и Марсељски атентант на витешког краља Александра Ујединитеља, којег су сценирали и режирали масони, наци-фашисти и комунисти, поменули бисмо италијанску историчарку др Мирелу Колариети, која је у Београду 1984. године на Петом међународном конгресу балканолога поднела научни елаборат под насловом Фашистичка Италија и атентат на Краља Александра 1934. године, у којем дословно стоји:

Пројекат “Турски ток” полако али сигурно задобија међународни замах, претендујући да по својим размерама и утицају остане без преседана у систему гасно-транспортне инфраструктуре која обухвата како југо-источну тако и централну Европу. Међу потенцијалним чланицама налазе се Мађарска, Румунија, Бугарска и Словачка. Последња показује највећу активност у последње време на “енергетском пољу” – одлично схватајући оперативни карактер који стоји пред том земљом, и целом Европом, у области енергетске безбедности.

Да је лик трагичног хероја србске повеснице, ђенерала Драгољуба Михаиловића, суштински битан за оно што се са Србима дешавало у 20. веку, није потребно много говорити. Његова недавна рехабилитација била је дуго жељена и чекана; први герилац окупиране Европе рехабилитован је зато што је титоистичко суђење, које га је лишило живота и части, било пука гротеска.

Једино решење за овај простор јесте да нас ЕУ прими у заједницу европских држава баш онакве какви јесмо.

Још 2011, за време владавине коалиције ДС-а и СПС-а (плус Динкић и компанија), евроунијати су покушали да Србији наметну Грађански законик по „ЕУ стандардима“, у коме би, поред легализације „геј веза“, била понуђена нова верзија породичних односа; рецимо, свако разумно физичко кажњавање деце било би проглашено за, од државе кажњиво, злостављање.

Иако се цело раздобље од Петог октобра наовамо може посматрати као један непрекидан низ пораза српске државности, ипак се јасно може разликовати време пре Бориса Тадића и оно после њега. За осам година на положају председника земље, овај човек је успео да сатре сваку ма и помисао на снажну и одговорну државу Србију, чиме је заправо и утро пут данашњем режиму Александра Вучића, који је Тадићев посао здушно наставио.