Прочитај ми чланак
Жичана ограда на Хоргошу висока четири метра и дугачка 175 километара требало би да се постави на мађарско-српској граници у циљу спречавања илегалних прелазака миграната на територију Мађарске. Само ове године у Мађарску је стигло 54 000 миграната, процењује се да ће их до краја текуће године бити преко 100 000. Дневно, Мађарску мигранти „коштају“ преко 750 000 евра.
И, то је главни али и не једини разлог због којег се ова држава одлучила на непопуларну меру каква је постављање жичане ограде.
Други разлог, о коме се у Мађарској све више говори јесте потенцијална опасност од прикривених терориста међу мигрантима. Уосталом, зар ИД није послала исту поруку? Премијер Виктор Орбан не крије свој став према, како је назива „економској миграцији“ становника делова Африке, Блиског Истока, Авганистана. Иако, неретко наилази на осуде ЕУропских комесара Орбан је више него решен да мигрантима стави до знања да за њих нема места у Мађарској и да због ЕУропске политике „квота“ (коју је назвао на „ивици лудила“) жели да предузме све што је у његовој моћи да сачува своје сународнике, њихова радна места, имовину и безбедност.
Све до сада, Мађарска није имала разлога за бригу када је реч о азилантима: између 2000 и 2013. године, 67 000 људи затражило је азил. Мање од 7 000 људи добило је неки од статуса: од избеглица до толерисаног останка. Већина њих одавно је отишла у друге западне земље; 2014 негде око 240 људи добило је статус избеглица. Мађарско друштво симњичаво је према мигрантима. Они се тешко, уколико уопште добију некакав статус, уклапају у саму заједницу и за њих је Мађарска тек капија кроз коју улазе у Шенген а најчешће крајње дестинације су Аустрија, Немачка и остале богатије земље ЕУ.[1]
Данас мигранти користе најчешће три капије: морски транзит на Медитерану (Јужна Италија), затим тразите преко Грчке и Мађарске. Скоро да ниједна земља Старог континента која се суочава са мигрантима (најчешће из ратом погођених подручја Сирије, Авганистана, Блиског Истока и Африке) нема начина да се избори са све већим притиском на границама. Неретко смо сведочили бизарним сценама на Медитерану који је постао гробљем миграната. Ћути се о великом броју азиланата који је „нестао“ или проглашен мртвим пошто су ступили на тло одређене земље. Јавно се говори о крађама, упадима у куће и викендице, нападима на локално становништво у свим земљама које се нађу на путу несрећних људи.
ЕУропа, дакле нема решење, иако је добрим делом одговорна за проблем. Заједничко деловање европских снага у „обезбеђивању мира и демократије“ али под командом корпоративне Америке, од севера Африке, Блиског Истока, Авганистана разбуктале су пламен жаришта и иницирале таласе избеглица, с једне стране. С друге, те исте „здружене снаге“ потписују одговорност и за радикализацију исламиста и само стварање ИД. И, данас њихове матице имају реалан проблем са којим не могу да се изборе: постају „ државе имиграната“. Хтели су муслимански свет на коленима а добили су их на самим вратима. Подсетимо да је још 2010. године, актуална немачка канцеларка, Ангела Меркел изјавила за Франкфуртер Алгемајне Цајтунг да ће Немачка постати исламска држава и да ће „џамије убрзо постати проминентни делови немачких градова“[2]. Немачка, данас, броји између четири и пет милиона муслимана.
Природни прираштај значајно је већи у муслиманској популацији и слична ситуација је и са осталим ЕУропским државама: У Француском 30 одсто деце испод 20 година муслиманске је вероисповести; у Великој Британији у последњих 30 година муслиманска популација је порасла са 82 000 на дваипо милиона.
Данас у Британији постоји преко 1000 џамија од којих је већина конвертована из цркава. У Белгији, педесет одсто новорођених је муслиманске вероисповести. Муслимани чине 25 одсто популације. Слично је и у Холандији. Тако се полако али сигурно остварују речи Муамара ел Гадафија који је својевремено рекао „Ту су знаци да ће Алах дати победу Исламу у Европи без мача, без пушке, без освајања. Не требају нам терористи, нису нам потребни бомбаши-самоубице. Кроз неколико деценија Европа ће овако постати муслимански континент.“[3]
Може ли, данас, било ко да опонира овој предикцији? И, да ли још постоји неко ко ће у свом овом лудилу гласно и до краја изговорити потпуну истину? Осим Русије и малог броја часних интелектуалаца? Пре више од годину дана, тачније фебруара прошле године, Стивен Коен, професор емеритус на руским студијама Принстон и Њу Јорк универзитета, у покушају да упозори и опомене ратне јастребове корпоративних медија, јавно је упитао: Ко је заправо био у праву, итерпретирајући не тако давне догађаје? Да се присетимо само Арапског пролећа: Обама и Вашингтон су рекли да се ту ради о демократији. Русија је тада рекла „Само мало. Уколико дестабилизујете, чак и да се ради о ауторитарним вођама на Блиском истоку, нећете довести Томаса Џеферсона на власт. Довешћете џихадисте. Добићете врло радикалне људе на власт дуж целог Блиског Истока“ И, када погледамо уназад, ко је био у праву а ко не? Погледајте Егибат, Либију…“[4]
Поробљена Европа следила је диктат управо корпоративне Америке која је директно одговорна за овакву слику света: безумна похлепа те бизарне корпоративне заједнице која је прешла сваку разумну границу и војним интервенцијама, насилним променама режима, арапским и афричким пролећима и јесенима учинила да и тероризам добије нову-бруталну дефиницију. Он је данас и материјално и технички опремљен, заузима огромну територију, мобилише и плаћа џихадисте из редова осиромашеног, пониженог и ратом изобличеног арапског света. И, не само њих. За ИД се данас боре и конвертити који су прешли у радикални Ислам најчешће из материјалних разлога.
Неретко индоктринирани и усмерени ка освети према хришћанској заједници која за њих представља метафору самог пакла који им се уселио у свакодневне животе.
УПУТНИЦЕ
[1] http://www.budapesttelegraph.com/news/843/refugee_pressure_on_gateways_to_europe_rises
[2] http://www.eutimes.net/2010/09/angela-merkel-germany-will-become-islamic-state/
[3] исто
[4] http://www.democracynow.org/2014/2/20/a_new_cold_war_ukraine_violence
Извор: fsksrb.ru
