Podešavanja / Settings

U istoriji vazduhoplovstva Srbi su bili prvi u tri stvari. Postoji, doduše, u nekim vojnim enciklopedijama i „četvrta prva stvar“ koju je „uradio Srbin“, ali nismo uspeli da se „dokopamo“ tog štiva. Ali, dovoljne su i ove tri činjenice.

Njihovi recepti za dug život su različiti, ali zajednički imenitelji su: velika porodica, redovni post i težak rad u polju.

Sa srpskom delegacijom na vrhu koji je doskoro bio „neosvojiv“ za naše zvaničnike. Sneg i temperatura ispod nule nisu iznenadili ekipu koja je stigla iz solunskog leta

Kćer Đurađa Brankovića i supruga nemačkog grofa Urliha imala je posede u Sloveniji i Hrvatskoj, a srpska gimnazija u Zagrebu nosi njeno ime. Udajom dobila ime Katarina, ali ostala je u pravoslavnoj veri

Prvi dani okupacije u svakoj porobljenoj zemlji uvek su najteži. Ljudi se osećaju poraženo, poniženo i ožalošćeno zbog gubitka ljudskih života i razorenih domova. Težak i gorak osećaj izgubljene slobode i strah od neizvesne budućnosti pritiska svakog pojedinca. Teško poraženima, uvek je govorio naš narod. Tako je bilo i u Srbiji posle Aprilskog rata i okupacije. Posebno teško stanje izazvalo je bombardovanje Beograda i drugih gradova Srbije.

NDH je odmah po osnivanju pristupio iseljavanjima i progonu Srba na svom području. U knjizi istoričarke Marice Karakaš Obradov objavljen je i zanimljiv podatak da su se ustaške i nacističke vlasti dogovorile da se prognani Srbi “kompenzuju” naseljavanjem progonjenih Slovenca

Ovim rečima je italijanski princ Viktor Emanuel, koji je došao 1896. godine na Cetinje u goste knezu Nikoli Petroviću Njegošu zaprosio njegovu ćerku princezu Jelenu. Tako je u kratkom dijalogu, rešeno ono na čemu su gotovo dve godine radile diplomatije Crne Gore i Italije.

Srpski kralj Aleksandar Obrenović bio je jedini evropski vladar na Prvim olimpijskim igrama 1896. u Atini.

Dvojica Srba iz Švajcarske mesece su proveli u arhivama „Gazete“ iz Lozane, prikupljajući novinske članke koje je dr Arčibald Rajs slao iz Srbije o zločinima nad civilima i sa Solunskog fronta.

U Svileuvi kod Koceljeva sa čuvarima spomenika bez grobova srpskih ratnika. Priča o kamenim belezima i nezaboravu na stradanje i slavu srpskih ratnika Tamnave čija je sudbina bila da ostanu u tuđini

Među imenima zaboravljenih srpskih heroina sigurno se nalazi i baba Višnja Mosić iz višegradskog sela Gornje Dubovo koja je desetak godina pre Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata bila pripadnik organizacije Mlada Bosna.

Komandovanje srpskom vojskom u prvim ratnim godinama uvrstilo je Radomira Putnika u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.

Samo ove godine je, osim što je napisao tekst rekordne čitanosti, skočio sa mosta u Mostaru, pobedio Divca šutirajući sa pola terena, snimio smešnu pesmu vezanu za srpsku istoriju na engleskom da bi i stranci nešto naučili o nama. I dobio ulogu u filmu Darka Bajića „Bićemo prvaci sveta“.

Srpski istoričar i vizantolog Miodrag M. Petrović, još od 1995. je izašao s tezom da su bogomili, kudugeri, navatijani, babuni, koji se pominju u srpskim i vizantijskim srednjevekovnim izvorima, u stvari Latini rimokatolici, a da bogomila kao radikalnih dualista nikada nije bilo u Srbiji

U nezadrživom proboju koji je praktično odlučio Prvi svetski rat, srpska pešadija je za 45 dana prešla 600 kilometara. Francuski general Franše d’Epere zapisao je da ju je i francuska konjica “jedva sustizala”.

Veliki ljudi i velika dela se ne zaboravljaju. U selu Volujcu, ispod Kadinjače, pored puta Užice – Bajina Bašta obnovljen je i uspravljen spomenik krajputaš srpskom seljaku i ratniku Ljubomiru Ćosiću koji je posle učešća u Prvom i Drugom balkanskom ratu, otišao i u Veliki rat umesto svoga mlađeg brata Obrada i u tom ratu poginuo, boreći se prsa u prsa sa neprijateljem u podnožju Kajmakčalana.