Podešavanja / Settings

I danas vek posle Velikog rata uporno se u zemljama EU širi lažna priča o prljavim, vašljivim «balkancima», a zaboravlja se da su iako malobrojni, srpski lekari bili odlični internisti i hirurzi školovani u zemljama zapadne Evrope.

Dvadesetak domaćinstava sela Bela Reka kod Šapca, evakuisano je zbog otkopavanja i uklanjanja zaostalih granata iz Drugog svetskog rata. U domaćinstvu Radivoja Mandića nalazi se, prema procenama, oko tona artiljerijskih granata, koje su kako pričaju meštani, pre 70 godina zakopali njihovi dedovi.

Posle Tesline smrti, 7. januara 1943. godine, mnoge tajne službe bile su zainteresovane za njegove beleške.

Preživeo je, kada su ga svi, gotovo, otpisali. Podneo je šest teških operacija. Četiri na glavi i dve na stomaku. Od sedam prostrelnih rana, posledice su – doživotne.

Život stvarno ume da namesti čudne situacije. Jednu takvu, dramatičnu, prošao je mladi Stepa Stepanović, koji je hteo da se obesi samo da ne bi učio Vojnu gimnaziju.

Cerska bitka, po načinu vođenja i ishodu predstavlja remek-delo ratne veštine (kao prelaz iz strategijske odbrane u kontranapad)

Da kojim slučajem nije pušio lulu, ratovanje deda Milutina bi ostalo zauvek neispričano

Žitelji čuvenog Padeja, na severu Banata, u besparici, se oslonili na samoinicijativu. Sami sebi nametnuli dažbinu za rešavanje komunalnih problema

– S jedne strane slegla se srpska vojska, u bližoj i daljoj okolini valonske baze. Traže hleba i čekaju obećano ukrcavanje. U čekanju tone u sve dublji očaj. Italijani, Francuzi, Englezi… Ne donose hranu. Smeju im se. Umiru vojnici. Padaju kao lese. Mladost umire.

Kuća Malog Riste kao magnet privlači reditelje pa su u njoj snimana brojna značajna ostvarenja srpske kinematografije poput „Ivkove slave“, Zone Zamfirove“

U Jadru su vek posle Cerske bitke žive priče iz vremena stradanja i slave. U lozničkom kraju neprijatelj nije imao milosti ni prema civilnom stanovništvu, mnogi su ubijeni tako svirepo da je teško i zamisliti, a kada ih je srpska vojska prisilila na beg preko Drine vodili su sa sobom svakoga na koga su naišli kako bi im poslužio kao ljudski štit.

Dolazili su stranci, Nemci, Francuzi, Austrijanci, dolazili su čas i Hrvati da snime prilog. Naši retko svrate.

Pohlepni trgovci sami tragaju za nalazištima i pustoše ih, upozorava Srpsko arheološko društvo. Trgovina arheološkim predmetima i umetninama treća je među najprofitabilnijim vrstama kriminala. Stotine lopova na terenu

Na padinama Cera, u avgustu 1914, odvijala se krvava bitka između austrougarskih i srpskih snaga koje su grčevito branile otadžbinu od nadmoćnijeg neprijatelja. U noći između 15. i 16. avgusta zemlja se tresla, a planina sijala od neprekidnih eksplozija granata ispaljenih sa obe strane. Goreli su i nebo i zemlja, a u odsudnoj borbi srpski se vojnici bore doslovno za svaku stopu pokušavajući da zaustave obesnog agresora.

Transkript jednog od najlepših govora u kojima srpski poručnik hrabri srpske vojnike.

Ni prvi pucnji na Adi Kurjačici prilikom prelaska Austrogara preko Drine 12. avgusta 1914. nisu mogli nagovestiti da će maleni, osmogodišnji Momčilo Gavrić iz zaseoka Podgučevo, u lozničkom selu Trbušnica, postati najmlađi vojnik upravo počelog Velikog rata. Da je neprijatelj bio drugačiji, ne bi osmogodišnjak obukao uniformu ni tada, ali vojnici u plavim uniformama prešli su u Srbiju u paklenom pohodu spremni da ubiju sve što im se nađe na putu, i starce i žene i decu.