Pročitaj mi članak
Даница Вучковић (102) из Деспотовца и Лепосава – Пола Илић (100) из Параћина, горштакиње с планине Јужни Кучај, међу најстаријима су у Србији.
Њихови рецепти за дуг живот су различити, али заједнички именитељи су: велика породица, редовни пост и тежак рад у пољу.
Великим породичним скупом потомака из целог света недавно је у Сладаји код Деспотовца обележен Данин 102. рођендан.
– Увек сам била мршавица. Највише смо јели сир, јагње и прасе кад су славља. Сланина се пржила. Тежак је живот сељака у планини. Радило се од јутра до сутра. Устајала сам у четири сата, напасала волове и спремала качамак за доручак. Онда бих одлазила у њиву или бих чувала овце. Копала сам, брала кукуруз – прича бака Дана.
Поред здравог живота и хране, пресудна је и генетика: бака Данина тетка Роса из Крупаје живела је 104 године, а прадеда Гвозден читав век.
Бака Дана је дневно пешачила најмање десет километара по планинским гудурама. Никад се није возила аутобусом. Није јој пријала вожња. Редовно пости средом и петком, као и сваки пост. Родила је петоро деце, троје је преминуло, а преживели су син Живота (73) и ћерка Жива (75). Има 16 чукунунучади. Најмлађи Огњен има годину дана.
Две године млађа Пола, из Лебине код Параћина, прославила је 100. рођендан, такође, окружена бројном породицом и пријатељима.
– Радила сам тешке пољопривредне послове, чак косила и орала, али знам и да везем, ткам, нема посла који нисам радила. Супруг је био болешљив, па сам била принуђена да радим све како бих одгајала, школовала и удавала ћерке – каже бака Пола.
Од пет ћерки бака Пола има седморо унучади и 11 праунучади, и сви су у Лебину заједно прославили њен стоти рођендан.
Бака Пола је после дувања свећица и сечења рођенданске торте наздравила уз чашицу ракије са својим унуцима.
– Само нека су живи и здрави, свачији, па и моји! – поручила је Пола, као да је и у лепим мислима део тајне дугог и срећног живота.
(Блиц)
