Podešavanja / Settings

Za organizovanje predavanja i tribine koja bi bila posvećena komunističkim zločinima u Srbiji 1944—1953. godine postojalo je više razloga. Prvo, želeli smo da potencijalnim čitaocima predstavimo novu knjigu istoričara doktora Srđana Cvetkovića

Месец је настао од Земље приликом њеног судара с планетом Теом, тврде у студији објављеној у часопису Сајенс, астрофизичари Матија Ћук из Института СЕТИ и Сара Стјуарт са Харварда. Њихова теорија, представљена и на астрономској конференцији у Невади, привукла је велику пажњу медија широм света. „То је нова верзија старе теорије о судару Земље с другом […]

Nikola Tesla je verovatno najpoznatiji po svojim pionirskim istraživanjima na polju elektriciteta i robotike kao i po brojnim izumima. Međutim, on je takođe poznat i po neobičnim opsesijama i ponekad, bizarnom ponašanju.

Poslednji zajednički predak čoveka i majmuna nije bilo stvorenje nalik današnjim šimpanzama, koje je hodalo oslonjeno na zglobovima prstiju i skakalo s drveta na drvo, tvrdi grupa američkih i španskih naučnika, dovodeći u pitanje postojeće teorije o ljudskoj evoluciji.

Ksenija Bunjak za istraživanje o arhitekturi srpskih sela dobila priznanje nemačkog Ministarstva obrazovanja kao jedna od 25 najboljih mladih naučnika na svetu za 2013. godinu.

Anastasija Hajdi Larvol dokazuje ravnopravnu ulogu Mileve Marić i Alberta Ajnštajna u nauci. Brakorazvodna presuda precizirala ako Albert dobije Nobelovu nagradu, glavnica postaje vlasništvo gospođe Mileve Ajnštajn

Govore:
Prof. Dr Darko Tanasković
Prof. Dr Slobodan Komazec
Ambasador Milisav Paić
Dr Zoran Milivojević
Dr Dragan Petrović
Miroslav Lazanski

Otkriće na arheološkom lokalitetu Medvednjak kod Smederevske Palanke: Na kljovi divljeg vepra urezan lunarni ciklus od 28 dana podeljen u četiri mesečeve mene

Naučnici upozoravaju da se masivni reptili i malobrojni sisari mogu uskoro pojaviti na našoj planeti. Veruju da su zajednički faktori koji će omogućiti da ove ogromne životinje prežive: promene u ekosistemu, veliko stanišno područje, obimne količine hrane i klimatske promene.

Nasina misija GRAIL predstavila je novo lice Meseca i objašnjava zašto na Mesecu ima više velikih basena na prednjoj nego na zadnjoj strani.

Istraživačka stanica Petnica kod Valjeva, jedna od najelitnijih naučno-obrazovnih institucija u Srbiji, već se godinama nalazi u velikim finansijskim problemima zbog čega joj sada preti gašenje. Međutim, iako u državnom budžetu nema novca za tu naučnu instituciju koja je proslavila srpsku nauku širom sveta, novca u državnoj kasi ipak ima, ali za neke druge projekte koji baš i nisu proslavili Srbiju, poput ovogodišnje Parade ponosa.

Jednostavna je ideja u temelju nauke: „veruj, ali proveri“. Rezultati bi trebalo da uvek budu predmet provere eksperimentom. Ta jednostavna ali moćna ideja je proizvela ogroman korpus znanja. Od svog rođenja, u 17. veku, moderna nauka je promenila svet do neprepoznatljivosti, pretežno na bolje.

Da je Vigor Majić bezbrižni šaljivdžija, mogli biste da ga u ovom trenutku zamislite kako, opušten i potpuno sam, sedi u svojoj kancelariji i pevuši: „Pusto, pusto mi je sve“. Jer, kao nikada u poslednje tri decenije, Istraživačka stanica Petnica, čiji je on direktor, bila je pusta poslednjih mesec i po dana.

Gde se dva različita materijala sastanu na atomskom nivou, može se roditi novi materijal koji nije ni jedan ni drugi. Dva matična materijala se ne mešaju – oni ostaju različivi jedan od drugog – ali njihov brak rađa čudno dete sa osobinama drugačijim od osobina oba roditelja.

U susret stotoj godišnjici početka Prvog svetskog rata zahuktava se i bitka oko interpretacije uzroka za izbijanje katastrofe koja je odnela više od 15 miliona života. Posle obimne studije „Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914”, kojom je njen autor, profesor sa Kembridža, Kristofer Klark postavio temelje za revizionistički stav prema kome se Nemačka pere od odgovornosti za izbijanje rata i odgovornost prebacuje na srpski nacionalizam, stigao je žestok kontranapad iz pera britanskog istoričara Maksa Hastingsa. On u knjizi efektnog naslova „Katastrofa: Evropa odlazi u rat 1914” nema dileme oko toga ko su loši momci koji su gurnuli Evropu u Prvi svetski rat i to su, tvrdi, isključivo Nemci i Austrijanci.

Mnoge gigantske gasne egzoplanete sa periodima manjim ili jednakim nekoliko dana su nestabilne. Ovo se dešava zbog poremećaja u orbitama koji je posledica blizine zvezde. Stenovite ili ledene planete ovaj poremećaj može dovesti dovoljno blizu zvezde da ih sila sopstvene gravitacije ne može zadržati u jednom komadu.