Pročitaj mi članak

Naučnici dovode u pitanje postojeće teorije evolucije

0

majmun

Последњи заједнички предак човека и мајмуна није било створење налик данашњим шимпанзама, које је ходало ослоњено на зглобовима прстију и скакало с дрвета на дрво, тврди група америчких и шпанских научника, доводећи у питање постојеће теорије о људској еволуцији.

Они, наиме, сматрају је тај наш далеки предак био мајмун који се разликовао од свих данас постојећих мајмуна.

Од њега су људи и модерни мајмуни еволуирали у два потпуно различита правца, истиче се у студији, објављеној у стручном часопису Nature Communications.

„Већина палеонтолога претпоставља да је последњи заједнички предак шимпанза и људи изгледао као шимпанза“, казао је стручњак за анатомију Серђо Алмесиха из Медицинског центра Универзитета Стони Брук у Њујорку.

„Постоји све више доказа да велики мајмуни нису ‘живе временске машине’ у којима се огледа наша прошлост, већ да су и они еволуирали након раздвајања од људске лозе пре више милиона година“, навео је он.

Алмесиха и његов тим су до овог закључка дошли анализом бутне кости мајмуна, тзв. „Миленијумског човека“, који је живео на простору данашње Кеније, пре шест милиона година.

Научници са Стони Брук Универзитета су први који су упоредили физиологију Миленијумског човека не само са људима и данашњим мајмунима, већ и са фосилима мајмуна који су живели у доба миоцена, пре 23 до 5,3 милиона година.

„Наша реконструкција показује да поједини мајмуни из миоцена представљају адекватнији модел морфологије бића од којег су хоминиди (људи и њихови преци) еволуирали него данашњи велики мајмуни“, наводи се у новој студији.

Последњи заједнички предак, чији идентитет још увек није са сигурношћу утврђен, највероватније је ходао четвороношке, попут данашњих мајмуна, али се ослањао на шаке уместо на зглобове прстију“, објаснио је Алмесиха.

Као и мајмуни миоцена, имао је мање шаке и краће прсте од данашњих мајмуна. Такође је мало вероватно да је скакао с дрвета на дрво хватајући се за гране. Уместо тога, држао се за крошњу са све четири ноге, понекад усправно, придржавајући се за гране.

У доба миоцена је било много више врста мајмуна него што је то случај данас. Али, будући да они нису изгледали или се кретали попут данашсње шимпанзе, човековог најближег генетског сродника, обично су бивали занемарени у студији о људској еволуцији.

Алмесиха напомиње да данашњи мајмуни (шимпанзе, гориле и орангутани) имају дуге и независне историје еволуције, те да њихове анатомије не би требало узимати као пример како су изгледали наши далеки преци.

„Да би разумели порекло двоножног хода човека, научници треба да престану да на шимпанзу гледају као на почетну тачку“, казао је у изјави за АФП. Такве претпоставке могу да доведу до „сасвим погрешних хипотеза“ о еволуцији човека“, закључио је он.

(Б92)