Pročitaj mi članak
Да је Вигор Мајић безбрижни шаљивџија, могли бисте да га у овом тренутку замислите како, опуштен и потпуно сам, седи у својој канцеларији и певуши: „Пусто, пусто ми је све“. Јер, као никада у последње три деценије, Истраживачка станица Петница, чији је он директор, била је пуста последњих месец и по дана.
Нема пара од државе – нема паметне деце на семинарима у Петници, решење је актуелне једначине апсурда у овом српском бренду.
А пре годину дана, у јединственом научном рају у овом делу Европе, у који је држава уложила милионе евра задужујући се код Европске инвестиционе банке, све је прштало од оних којима је Петница намењена – даровитим средњошколцима и студентима из Србије и земаља окружења.
Засад само једно обећање
Први и до сада једини функционер ове владе који је дошао у Петницу био је прошле седмице Ненад Боровчанин, државни секретар у Министарству омладине и спорта. Домаћини су од њега тражили да „нокаутира“ овај финансијски проблем, а он је обећао да ће ургенцијама код свог министра, министра просвете, премијера и шефа делегације ЕУ у Србији помоћи да се пустош Петница више не понови.
У новој петничкој лабораторији за физику, биологију, хемију и биомедицину од 1.300 квадрата, јединој у овом делу Европе, с најозбиљнијом научном опремом за толико различитих наука на једном месту, Ива из Београда ми је објашњавала како је могуће да батерије раде на бактерије, Маргита из Пожеге како се оглашавају слепи мишеви, а Београђанка Мина како етарским уљима елеминише микроорганизме штеточине на кртолама и луковицама.
Јуче ми је књига саговорника спала на једно слово, нимало безбрижног директора. Који ће, у статусу „сам у канцеларији“ а около 17.000 квадрата нових или обновљених објеката, бити до четвртка. Тада, коначно, у Петницу долази седам група од по двадесетак полазника јесењих семинара, али и то је мало у односу на прошли октобар, када је пара од државе колико-толико било.
– Истраживачка станица без деце губи смисао свог постојања и ми видимо да овако даље не можемо да издржимо. Већ смо при крају ове године и треба да почнемо припреме за наредну, али не знамо како ћемо се, због недостатка новца, уопште организовати. Реч је о 28 милиона динара, који су потребни за просто функционисање станице, које нам је Влада прво обећала, а онда и одобрила. Од тог обећања прошло је два месеца, али… – Мајић звучи као један од јунака филма „Маратонци трче почасни круг“.
Узимам слободу да његову реченицу наставим сам – због тога што Топаловићи из Немањине у Београду Петници нису пребацили новац, већи део научних програма за октобар и новембар је отказан.
Преведено, Петницу неће видети и у њој започети своје прве научноистраживачке подухвате око 600 даровитих средњошколаца.
– Без обзира на то колико су та деца паметна и талентована, она не могу да буду гладна. Сада нам скраћени семинари трају од четвртка до недеље. Ако имамо на њима 150 полазника, то је већ скоро 2.000 оброка. Прошле године у ово време издавали смо 10.000 оброка. Једноставно, не можемо сву планирану децу да примимо да почну да раде два дана и да им онда кажемо: „Идите кући, нема више хране“. Због тога се програми отказују – прича Мајић.
Одговор на питање где је струја, вода, грејање за осам милиона евра вредне објекте, бесмислено је давати. Бар док Топаловићи не одреше кесу.
(Блиц)
