Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najveći je glumac na Balkanu. Na javnoj sceni kod kuće, Vučić igra najvernijeg branioca srpske nacije. U Briselu i Vašingtonu sklizne u ulogu trezvenog državnika, a u Moskvi oblači mantiju odanog slovenskog brata, piše bugarski novinar Georgi Gotev za Euractiv.
Ове недеље у Београду игра још једну од својих главних улога: српског преваранта.
Суочен са таласом протеста изазваним погибијом 15 људи у урушавању крова железничке станице у Новом Саду – инцидентом за који се широко сматра да је резултат ендемске корупције у земљи – Вучић је опозицији понудио, како је рекао, „саветодавни референдум“ о његовом председништву.
Он би поднео оставку ако би већином то изгласали. Срећом по Вучића, нема шансе да изгуби.
Захваљујући њему, избори у Србији су толико напети као и они у Северној Кореји, али патетике и лоше глуме никада не недостаје.
Као и све репризе, у овој фази је помало досадно. Не мења се чак ни лош момак – увек је Косово. Упркос томе, изгледа да се ЕУ није уморила од наказног шоуа српског моћника. У ствари, они желе још.
„Драги Александре, обавезао си се да спроводиш реформе, посебно у погледу владавине права и демократије“, рекла је председница Комисије Урсула фон дер Лајен у Београду прошлог октобра.
„И показали сте да ваше речи прате дела“.
Локална опозиција је нешто оштрија у својим критикама. Како наводи ЦРТА, независна невладина организација, студентски протести никада нису били толико распрострањени, чак ни у доба Слободана Милошевића, старог Вучићевог шефа.
Председник је на извештај одговорио понудом за референдум, сугеришући да би можда желео да пређе са драме на комедију.