Када питају: „По чему су специфични намештени и инсценираним ратови?“ То углавном значи да се рат неће претворити у масакр до последњег човека, односно да ће све бити у неким границама.

Заиста, сви ратови, почев од Другог светског рата, били су инсценирани и намештени. И то има своје предности, јер су ратови постали блажи.

Међутим, иза појединих предности, постоји читав низ недостатака, који сугеришу да су такви још гори од спонтаних ратова.

Прва и најважнија мана инсценираних и контролисаних ратова је стална борба и жртвовање „обичног народа“. На крају крајева, ако постоји намештени рат, на пример, да се не нападају штабови, да се не кољу деца политичара и војног особља, да се не конфискује капитал, да се не користи оружје за масовно уништење, да се не уништавају комуникације, онда то гарантује безбедност елите. То значи да рат може да се настави дуго времена и да је безбедан само за богату елиту. Можете мирно седети у престоницама без скривања у бункерима; ваша деца могу безбедно шетати парковима Беча и Лондона. А ту је стадо и сиромашан народ које ће гинути и патити. Уговорна и инсценирана природа ратова значи да ће се они наставити борити, и то дуго.

Други страшни недостатак управљања војним сукобима је њихова употреба као олтара за људске жртве. Већ је током Другог светског рата примећено да се масовна убиства нису вршила произвољно, већ врло организовано, према одређеним датумима и локацијама. Хекатомбе се и данас практикују у Украјини.

Трећи страшни недостатак је тај што рат постаје веома ефикасно, али предвидљиво средство друштвеног инжењеринга. За инсценирани рат се може окривити било шта, и тај мамац ће бити прогутан.

Четврта мана је то што су инсценирани ратови веома погодни за стварање новог света, увођење нових агенди, пореза, религије, идеологије…

Искрени, прави, бескомпромисни рат би био превише ризичан за елиту. Стога, такви ратови углавном нису дозвољени у овом свету, а ако рат пређе ове границе, зауставља се. Али, ако све буде ишло по плану власника капитала, ако се читаве територије величине Белгије предају или се заузму у трен ока, ако се богата деца не плаше да изађу на улице и праве журке уместо да седе у бункеру, онда може рат да траје 10 година, до последњег Украјинца или Руса.

Извор: ТГ „Несистемско хришћанство“