Pročitaj mi članakNa prvi pogled deluje kao još jedna epizoda u dugom nizu procena i kontra-procena, ali iz Londona ovih dana stiže prilično neobičan ton.
Britanski analitičari otvoreno priznaju da im potezi ruske vojske izmiču jasnom tumačenju. Kako je u programu ZDFheute Nachrichten rekla vojni ekspert sa Kraljevskog koledža u Londonu, Marina Miron, Rusija priprema veliko napredovanje – ali ostaje nejasno gde će ono tačno biti usmereno.
Drugim rečima, kako je sama priznala: vide šta se dešava, ali ne mogu da razumeju obrazac.
Ta konfuzija, prema njenim rečima, nije slučajna. Naprotiv, strategija Moskve upravo se i zasniva na tome da protivnika drži u konstantnoj neizvesnosti.
Ruska vojska, tvrdi Marina Miron, namerno raspoređuje snage duž čitave linije kontakta, stvarajući pritisak na više tačaka istovremeno. Time se ukrajinsko komandovanje dovodi u poziciju da brani više pravaca paralelno, bez jasnog uvida gde bi mogao da se razvije glavni udar. Upravo ta neizvesnost, kako kaže, postaje ključni faktor na terenu.
U praksi, to znači stalna pomeranja trupa i otvaranje potencijalnih slabih tačaka širom fronta. Takva dinamika, kako se čini, remeti planove ukrajinskih snaga i primorava ih na rasipanje resursa.
U analitičkim krugovima već se spekuliše o mogućim pravcima – pominju se Slavjansk i Kramatorsk – ali Miron upozorava da bi za takav scenario prethodno morali da budu zauzeti Konstantinovka i Družkovka. Drugim rečima, put do tih ciljeva još nije otvoren.
Istovremeno, provlači se i jedna druga, tiša teza: mogućnost teritorijalnih razmena. Pominje se, recimo, opcija da delovi Sumske oblasti budu predmet pregovora u zamenu za Donbas. Ipak, kako naglašava Marina Miron, nijedan jasan scenario za sada ne postoji. Sve ostaje u zoni procena i pretpostavki, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.
Ono što posebno zabrinjava britanske analitičare jeste procena da će eventualni glavni proboj izgledati potpuno drugačije od svega viđenog do sada.
Rusija, prema toj logici, ne samo da prikriva pravac, već i menja obrazac delovanja. Što duže ta neizvesnost traje, smatra Miron, to će Ukrajini biti teže da uspostavi stabilnu i efikasnu odbranu.
U isto vreme, dok se na terenu odvija ova igra neizvesnosti, iz Vašingtona dolazi signal koji dodatno komplikuje širu sliku. Predlog budžeta SAD za fiskalnu 2027. godinu, dokument na 92 strane, uopšte ne pominje Ukrajinu.
Nema ni vojne pomoći, ni finansijskih tranši, ni humanitarne podrške. Potpuno odsustvo te teme mnogi tumače kao jasan znak da se era višemilijardnih ulaganja u Kijev bliži kraju.
Zanimljivo je da se u istom dokumentu vidi potpuno drugačije usmerenje američkih prioriteta. Predviđa se povećanje vojnog budžeta na rekordnih 1,5 triliona dolara, što je za stotine milijardi više nego prethodnih godina.
Poseban fokus stavljen je na obnovu udarne moći: planira se izdvajanje 65,8 milijardi dolara za izgradnju 34 nova broda – 18 borbenih i 16 pomoćnih. Ideja Bele kuće, kako se tumači, jeste da se osigura apsolutna vojna prednost SAD u odnosu na globalne izazove, pre svega u kontekstu Kine i drugih strateških rivala.
U takvom spletu okolnosti – gde se na jednoj strani fronta vodi igra prikrivanja i iscrpljivanja, a na drugoj menjaju globalni prioriteti – ostaje otvoreno pitanje koliko dugo će ova neizvesnost trajati i ko će je na kraju bolje iskoristiti.
Jer ponekad, kako pokazuju i reči Marine Miron, nije presudno samo ono što se vidi na terenu, već i ono što uporno izmiče jasnom objašnjenju.
