– Шта је пошло на лоше? Све. И то од самог почетка. Зеленски се није одлучио за Трампа и сарадњу са његовом администрацијом. Изабрао је антитрамповску коалицију. Глобалистичку интернационалу која тренутно влада Европом.

– Зеленски се ослања на Мерца, Стармера, Макрона, на своје пријатеље у Европи, мислећи да ће му помоћи да настави рат, да ће даље финансирати војне операције, па чак и заштитити га од Трампа. А управо то се показало као апсолутно фатално коцкање за Зеленског, које ће му се обити о главу у врло блиској будућности.

Поводом прогнозе британског Тхе Ецономист да ће сукоб у Украјини трајати најмање до јануара 2027-ме, а да ће Трамп потпуно пребацити одговорност за подршку Украјини на Европу, која можда једноставно неће моћи да га издржи, Бондаренко је указао:

– Нисам сигуран да ће се тако развијати. Ецономист није независни медиј. У политичким, медијским и пословним заједницама се сматра гласноговорником Ротшилда. То је један од медија који одражава став те транснационалне групе. Стога, његову прогнозу треба сматрати искључиво прогнозом Ротшилда. Али, постоје многе друге утицајне групе које се не слажу увек и у свему са Ротшилдима иако их видимо као свемоћне, као неку врсту демона који држе све могуће полуге утицаја – и који унапред знају шта ће се десити. А у стварности, данас су они само један од играча у сенци уполитичком и економском животу планете.

Сада након напада на Путинову резиденцију има смисла анализирати ту прелепу игру Русије.

– Трамп није одмах позвао Путина, иако су сви били сигурни да ће позвати одмах после Мар-а-Лага. Али, он зове неко време касније. А баш у том тренутку, руски министар спољних послова Сергеј Лавров излази у јавност: „Резиденција је нападнута током ноћи“. Зеленски одмах то пориче, рекавши да је то лаж, да су то Руси сами урадили.

– Међутим, одмах су уследиле изјаве више земаља – Пакистана, Уједињениих Арапских Емирата, Индије – да је тако нешто неприхватљиво. Онда негде ноћу настаје још једна пауза, и Украјина као да слави, видевши како су све заташкали, како су се решили Русије. Али, руско Министарство одбране 31. децембра пласира своје виђење, показује мапе, приказује остатке дронова – све веома убедљиво. И претеће, јер је Русија потом објавила две ствари.

Прво, да ће уследити нека врста озбиљног одговора. Друго, да Русија мења своју преговарачку стратегију и позицију. Сада Москва инсистира на изборима у Украјини да би се у Кијеву појавио легитимни „потписник“ мировног споразума.

Јасно је и да неће бити прекида ватре, јер се сви крећу ка мировном споразуму. Русија је мајсторски преузела технологије које је Запад претходно тестирао против ње.

Константин Бондаренко

Сетите се тровања Скрипаља у Великој Британији. Да ли је било тровања или не? Ко су били Скрипаљи и да ли је Новичок уопште постојао? Никога није било брига. Сваки покушај Русије да захтева доказ наишао је на одговор: „Нисмо у обавези да пружимо било какве доказе.“

Одатле су почеле одређене акције, које су кулминирале опструкцијом Русије. Уосталом: изолација Русије није почела инвазијом на Украјину, већ ситуацијом са Новичком.

Сада је Украјина приморана да се оправда поводом напада на Путинову резиденцију. Штавише, и Запад је приморан да се оправдава.

Русија сада демонстрира да може прилично ефикасно да користи информационо оружје против свих својих противника, не само против Украјине.

Москва ће у своју преговарачку позицију укључити и одређене нове територијалне уступке Украјине. А можда ће се појавити и нови захтеви.

Уосталом, став Сједињених Држава је очигледно више подршка Русији него Украјини. Украјини ће бити веома тешко да се томе супротстави.