Pročitaj mi članakBogomoljački pokret je nastao iz pravoslavnih bogomoljačkih grupa formiranih u Srpskoj Vojvodini sredinom 19. veka, a potom se posle Oslobodilačkih ratova 1878. godine širio u Staroj Srbiji (sadašnjem jugoistoku Srbije, Kosovu i Metohiji i Makedoniji). Za vreme ropstva pod Turcima, u porobljenim krajevima bez većeg broja sveštenstva i bogomolja, sa ponekim primerkom Svetog pisma, bogomoljci su se u malom broju sastajali i molili Bogu po kućama, a u većem broju, na glavne praznike, na zbornim mestima, kao i pred crkvama i u njima, ukoliko ih je bilo. Takva praksa zadržala se i kasnije, po oslobođenju, ali i do današnjih dana.
Kako svaka veća nesreća natera ljude da shvate svoju nemoć, za vreme Prvog svetskog rata masovno su se prost narod i vojnici na frontu okretali Bogu vapijajući za pomoć. To je bila podloga za dalji spontani razvoj idealističkog bogomoljačkog pokreta koji se masovno širio među Srbima i u novostvorenoj Kraljevini SHS-Jugoslaviji, da bi, uz blagoslov patrijarha Dimitrija, i zvanično bio prihvaćen od Srpske pravoslavne crkve na velikom saboru u Krnjevu 1920. godine pod nazivom Pravoslavna narodna hrišćanska zajednica.
U isto vreme, u novoj državi porastao je uticaj Vatikana sa težnjom ka pristupanju Uniji, delovale su sekte adventista i nazarena, a jačao je i uticaj komunista, ateista i materijalista, spiritista i teozofa, pogotovo u gradovima.
Bogomoljački pokret nije uspeo da zahvati našu inteligenciju koja je, školujući se na Zapadu, donosila u zemlju dobro, ali i sve zapadno novotarsko zlo, već je, sa malim izuzecima, bio i ostao narodni pokret, pre svega seljački i zanatlijski. Ni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi mnogi nisu bili oduševljeni ovim pokretom, jer su se suočili sa bogoslovski obrazovanijim narodom. Naime, bogomoljci su bili protiv novotarija u Crkvi i narušavanja tradicije, a uočavali su i razliku između reči i dela. Misionarili su po selima, ali i gradovima među radnicima, učili narod o Bogu i veri, i nudili bogougodne listove „Misionar“ i „Mali misionar“, pa je i tiraž rastao. A i crkve su bile znatno punije nego ranije.
Zahvaljujući trudu vladike Nikolaja Velimirovića koji je stao na čelo pokreta, entuzijazmu mladih bogoslova, pre svega Justina Popovića, kao i delu sveštenstva koje je prihvatilo bogomoljce, pokret je usmeravan da ne skreće sa pravog početnog puta. Bogomoljci su pevali i čitali samo duhovne i rodoljubive pesme koje snaže dušu i telo. Težili su da se duhovno uzdigne i moralno osnaži ceo naš narod na slavu Božiju, i na sreću svih oko njih.
Održavani su praznični i godišnji sabori, rastao je broj bratstava da bi 1940. godine dostigao cifru od 400 sa nekoliko stotina hiljada članova. A, održavanjem brojnih litija, bogomoljački Božji narod je 1937. godine (pogotovo pošto je glavni protivnik unijaćenja patrijarh Varnava otrovan) značajno doprineo da se spreči pristupanje uniji sa Vatikanom.
Osnovno načelo pravoslavnog narodnog pokreta jeste: Počni od sebe
Ako želiš popraviti svet, popravi prvo sebe.
Ako želiš popraviti državu, popravi prvo sebe.
Ako želiš popraviti narod, popravi prvo sebe.
Ako želiš popraviti svoje selo, popravi prvo sebe.
Ako želiš popraviti svoju zadrugu, popravi prvo sebe.
U svemu, dakle, počni od sebe, i popravi prvo sebe.
A kako može čovek popraviti sebe, o tom postoji samo jedna jedina nauka u svetu, koja se zove Nauka Jevanđelska.
Početi od sebe, i popraviti prvo sebe – to je osnovno načelo pravoslavnog narodnog pokreta.
Izvadi najpre brvno iz oka svojega pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega (Matej, 7, 5).
Ko ne može biti član naših Bogomoljačkih bratstava
Niko ko neće da zna za Boga i dušu;
i ko je protiv ove naše države;
i ko ne drži svetinju braka;
i ko nevenčano živi;
i ko huli na ime Božije i psuje;
i ko je odan pijanstvu i drugim strastima, od kojih ne želi da se leči;
i ko ne drži poste i ne pričešćuje se;
i ko živi od lihve i zelenašluka;
i ko tuđe otima i lažno se kune;
i ko ne pomaže brata svoga u nevolji.
Ako li je neko pak bio u nekom grehu, pa se pokajao, taj može biti primljen u bratstvo.
Ako je ko omrznuo svoju staru grešnu dušu pa poželeo da je obnovi i preporodi, taj je s nama i mi smo sa njim.
U knjizi života stoji napisano:
Bog hoće da se svi ljudi spasu.
I Bog je ostavio pokajanje za spasenje.
Crkva Božja svu decu svoju voli i za njih se neprestano Bogu moli.
Bogomoljci pevaju pesme na svojim okupljanjima. Evo jedne:
Narod Božji u Božijem hramu
Pjeva Bogu pjesmu odabranu,
Pjesmom Bogu svoju dušu blaži,
Pjesmom Bogu svoj karakter snaži,
Slava Bogu, Bogu narodnjemu!
Čast narodu, narodu Božjemu!
Kao vođa pokreta vladika Nikolaj vodi računa i brine o svemu. Uveličava sabore svojim prisustvom, a ako je sprečen šalje pozdrave i blagoslov:
Srdačno pozdravljam gospodu i duhovnike, braću i sestre i svu decu Svetosavsku, sabranu pod krstašima barjacima na saboru u manastiru Tavni –
Da ljubav Božju osjete,
Da mislost Božju isprose,
Da mnoge pjesme ispoje,
Slogom bratskom zapoje,
Da molitvom rat otklone,
Očevoj volji da se poklone.
Zato neka vam je srećan sastanak, gospodo i duhovnici, braćo i sestre i sva deco Svetosavska.
O dobru zborisali, dobro vam Bog dao. …
Od Boga vam svima život, zdravlje, radost, sloga i blagoslov.
A evo i dela opisa jednog sabora u Tavni
Ove godine dade Bog te Hrišćanska zajednica imade tri sabora. Jedan u Dalju, jedan u Tavni, i jedan u Žiči. Naročite pouke stekli smo u Tavni, što nam otvara želju da se svake godine održi bar po jedan takav bogomoljački sabor u Bosni. Da se poučimo od bosanskog naroda. Njihova bratstva dolaze u manastir u četama, sa crkvenim barjacima, gologlavi, sa sveštenikom na čelu, pevajući razne tropare. Molitvena povorka u izvrsnom redu. Kad stignu u manastir prvo obiđu crkvu, posle ulaze u crkvu, sveštenik očita molitvu, narod celiva krst, pa izlaze u portu. Kad jedno bratstvo izađe iz crkve, ulazi drugo. I blagodareći takvom redu, za sve ima mesta.
U subotu veče (6. sept. po starom), u porti manastira Tavne bilo je nekoliko hiljada ljudi. No tišina je ipak vladala, i narod je pobožno stajao do kraja bdenija koje je dosta dugo trajalo. Posle večere, narod je slušao svoje propovednike, i sveštenike i ljude iz naroda. Pevate su i duhovne pesme. Pevača je bilo iz Bosne, iz Srbije i iz Srema. Imalo je i narodnih guslara. Tako je sabor podužen do pola noći, u velikom redu, blagolepiju i prostosrdačnosti. U svojim lepim govorima, bosanski sveštenici su istakli potrebu da je najvažnije danas čuvati veru u narodu. Narod koji veruje, lako odbacuje od sebe sve zablude i sve krize.
Napomena: U radu je korišćen tekst Bogomoljački pokret vladike Nikolaja iz Izabranih dela, knjiga 15, Glas Crkve, Beograd 1997.
Posle Drugog svetskog rata, u vreme komunističke vladavine, predratni bogomoljci i deca iz bogomoljačkih porodica, uprkos progonima, učinili su mnogo, pogotovo u Bosni, u teškim vremenima za opstanak SPC. Iz njihovih redova potekao je veći broj sveštenika, monaha i monahinja pa su i tako davali svoj doprinos za opstanak mnogih manastira i crkava u posleratnoj Jugoslaviji.
Deo iz duhovne čitanke „Sve je Tvoje, Bože“, Prometej, Novi Sad, 2022.
