Pročitaj mi članakUrsula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, suočava se sa ozbiljnom institucionalnom i ličnom krizom, dok Evropski sud pravde ove nedelje donosi presudu o čuvenoj aferi Fajzergejt). Reč je o nizu SMS poruka koje je fon der Lajen razmenila sa izvršnim direktorom kompanije Fajzer Albertom Burlom tokom pregovora o najvećem ugovoru o vakcinama u istoriji Evropske unije.
Одлука нижестепеног Општег суда ЕУ, очекивана у среду, могла би имати далекосежне последице по стандарде транспарентности у Бриселу, али и угрозити други мандат фон дер Лајен на челу Комисије, који је започела у децембру 2024. године.
Срж проблема: Да ли су поруке званични документи?
Спор се води око тога да ли се текстуалне поруке, када се тичу званичне политике, могу сматрати документима у смислу правила о транспарентности. Док многе невладине организације, правни експерти и посматрачи сматрају да би оваква комуникација требало да буде јавна, Комисија тврди да се СМС преписка не може третирати као службени документ.
Ситуација је додатно правно сложена јер је фон дер Лајен лично одобрила тај вишемилијардни уговор са Фајзером (Пфизер) док истовремено предводи институцију чији је задатак да поштује и спроводи правила ЕУ, укључујући и она о одговорности и отворености рада.
Како је све почело: Њујорк тајмс и питање невидљивих порука
Аферу је покренуо Њујорк тајмс, који је још 2022. тужио Комисију због одбијања да објави садржај спорних порука.
Постојање порука потврђено је раније у интервјуу за овај лист, када је Бурла говорио о „дубоком поверењу“ које је створено у директној комуникацији са Фон дер Лајен, а које је олакшало преговоре. Уговор је финализован у мају 2021. и обухватао је испоруку до 1,8 милијарди доза вакцине Пфизер-БиоНТецх.
Омбудсман, критике и „култура скривања“
Европска омбудсманка Емини О’Рајли још 2022. оценила је да одбијање Комисије да тражи поруке представља „лоше управљање“ и „позив на буђење“. У интервјуу за Политико оптужила је Фон дер Лајен да је под њеним вођством дошло до озбиљног назадовања у транспарентности, наводећи да је створена „култура задржавања информација из политичких разлога“.
Посебно је критиковала председницу Комисије што се није појавила на једином одржаном рочишту у случају, називајући је „слоном који није био у просторији“.
Судски поступак и нелагодни тренуци
Током рочишта одржаног у новембру у Луксембургу, адвокати Комисије коначно су признали постојање порука, што је изазвало подсмех присутних и изразе нестрпљења међу судијама. „Не поричемо да поруке постоје“, изјавио је адвокат Комисије Паоло Станканели.
Међутим, Комисија је тврдила да поруке нису релевантне за преговоре и зато нису сачуване. Судије су изразиле огорчење због неодговорених питања: Да ли је фон дер Лајен директно питана? Да ли је њен телефон претражен? Ко је одлучио шта је важно а шта није?
Један од судија, Хосе Мартин и Перес де Нанкларес, изјавио је да Комисија није показала „довољно пажње и труда“ у покушају да објасни зашто поруке не могу бити подељене с јавношћу. Други судија, Пол Нихул, рекао је да се случај води са „прилично конфузном документацијом“.
Фон дер Лајен под растућим притиском
Поред овог судског случаја, Фон дер Лајен се налази и под истрагом Европског јавног тужилаштва (ЕППО), које истражује потенцијална финансијска кривична дела везана за поступак набавке вакцина. У марту је главна европска тужитељка Лаура Ковеши потврдила да су већ испитани званичници Комисије о начину вођења преговора са фармацеутском индустријом.
Комисија је покушала да ублажи штету наводећи да „не пориче размену порука са директорима фармацеутских компанија“, али да то „не значи да су преговори обављани путем СМС-а“. Такође су тврдили да је „транспарентност један од кључних принципа Комисије“, и да је постигнут „значајан напредак“ у последњим годинама.
Симболички тренутак за ЕУ
Како оцењује Транспаренцy Интернатионал, предстојећа пресуда која се очекује у среду могла би постати симболичка прекретница за транспарентност у ЕУ. У питању су не само СМС поруке, већ будућност одговорности и поверења у институције које управљају животима милиона грађана.
Иако Фон дер Лајен покушава да балансира између политичке контроле и функционалног управљања у време растућих националистичких притисака широм Европе, овај случај би могао остати као трајна мрља на њеној политичкој биографији – посебно уколико суд пресуди против ње.
Јер, како су истакли адвокати Њујорк тајмса, ни након три године и бројних захтева, „још увек не знамо шта се догодило са телефоном Фон дер Лајен, где су поруке сачуване и да ли су размењиване преко лаптопа или другог уређаја“.
Упркос томе што се Комисија формално не оглашава о току процеса, очекује се да ће исход овог случаја дугорочно утицати на начин рада европских институција – и можда редефинисати појам политичке одговорности у савременој Европи.
